БАСАРАБА, Јован Негоје

БАСАРАБА, Јован Негоје, влашки војвода (Влашка, друга половина XV в. – Влашка, 15. IX 1521). Као способан и мудар владар (од 23. I 1512. до смрти), успео је да оствари мир и стабилност у земљи, подстицао је културно стваралаштво и црквено градитељство. Његова супруга је била Милица Деспина, из породице српских деспота Бранковића, рођака или кћи Јована Бранковића. Уз новчану помоћ и моралну подршку влашког војводе и његове супруге, митрополит Максим (бивши деспот Ђурађ Бранковић) и његова мајка Ангелина Бранковић подигли су манастир Крушедол на Фрушкој гори (1509–1514). Сачувана је икона Деисис са апостолима коју су војвода Б. и Деспина даровали Крушедолу, као и фелон који је Деспина извезла са именима чланова своје породице. Војвода и његова супруга богато су даривали манастире на Светој Гори, у Цариграду и Србији. У житију цариградског патријарха Нифона II (препис из 1682). Б. се слави као доброчинитељ и добар хришћанин, који је у Србији у манастиру Орешковица (код Ждрела на Млави) сазидао припрату и начинио камени ковчег за мошти светитеља Григорија Синаита. Сахрањен је поред своје деце у својој задужбини, манастиру Куртеа де Арђеш, где почива и Деспина (умрла од куге 1554).

ЛИТЕРАТУРА: C. Nicolescu, „Pricesses Serbes sur le trône des Pricipautés Roumaines – Despina-Militza, princesse de Valachie", ЗМСЛУ, 1969, 5; Д. Ј. Поповић, Срби у Војводини, I, Н. Сад 1990; М. Тимотијевић, „Сремски деспоти Бранковићи и оснивање манастира Крушедола", ЗМСЛУ, 1991–1992, 27-28; Б. Кнежевић, „Манастир Орешковица у Браничеву", Гласник Друштва конзерватора Србије, 2006, 30.

Гордана Томовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)