ВУКОМАНОВИЋ, Алекса

ВУКОМАНОВИЋ, Алекса, професор, историчар (Срезојевци код Горњег Милановца, 21. III 1826 -- Београд, 6. XI 1859). Отац му је био Петар Вукомановић, брат кнегиње Љубице. Гимназију је завршио у Одеси. На Универзитету Св. Владимира у Кијеву завршио је историјско-филозофске науке и докторирао 1851. Крајем исте године на његов предлог отворена је на Лицеју у Београду стална катедра за историју српског народа и књижевности. Услед недостатка наставника, он је поред ова два предмета предавао и историју светске књижевности и теорију словесности. Друштво српске словесности га је изабрало за свог редовног члана 1853. Бавио се издавањем историјске грађе. Већ први његови научни радови, који су почели да излазе у Гласнику Друштва српске словесности (ГДСС) 1858, показивали су врло савесног истраживача наше старе књижевне и културне историје. Теорију словесности са елементима естетике предавао је на основу приручника руског професора Тимајева, који је ради наставе и превео. Словенску књижевност је предавао у широком оквиру опште историје словесности и упркос отпору званичне јавности заступао Вукове филолошке принципе. У лето 1854, путујући по западној Србији, пронашао је у манастиру Никољу Никољско јеванђеље. Оженио се Мином, ћерком Вука Караџића. Говорио је руски и француски језик. Био је дародавац Народне библиотеке. Пред смрт руски цар га је одликовао Орденом Св. Станислава III реда. Целокупна његова заоставштина је пропала.

ДЕЛА: „Грађа за историју народа и књижевности српске", ГДСС, 1858, 10; „О кнезу Лазару. Из рукописа XVII века", „Живот архиепископа Максима. Из рукописа XVII века", „Летопис царем српским. Из рукописа XVII века", ГДСС, 1859, 11.

ИЗВОР: Шематизам Србије, 1853--1859.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Бг 1888; Љ. Стојановић, Живот и рад Вука Стефановића Караџића, Бг 1924; М. Кићовић, Историја Народне библиотеке у Београду, Бг 1960; В. Вулетић, Светозар Марковић и руски револуционарни демократи, Н. Сад 1964; Прослава стогодишњице Филозофског факултета у Београду, Бг 1964.

У. Татић