ГАВРИЛОВИЋ, Јован

ГАВРИЛОВИЋ, Јован, државник, филолог, добротвор (Вуковар, Хрватска, 3. XI 1796 -- Београд, 29. VII 1877). Школовао се у Печују, Сремским Карловцима, Стоном Београду (Секешфехервару), Сегедину и Шопрону, а потом се вратио у Вуковар где се бавио трговином. У Србију је дошао 1822. и био секретар Великог суда у Крагујевцу (1831) и Српске агенције у Цариграду (1831--1833). Од 1833. до 1836. радио је у неколико установа у земљи, потом био секретар Српске агенције у Букурешту (1836--1839). Од 1839. службовао је у Србији мењајући неколико установа и звања. Био је начелник Оделенија промишљености Попечитељства финансија (1843--1859), министар финансија (1860--1861), члан Државног савета (1861--1868). После убиства кнеза Михаила изабран за једног од чланова Намесништва, које је у име малолетног кнеза Милана управљало Србијом од 1868. до 1872, када је пензионисан. За члана Друштва српске словесности изабран је 1848, а за потпредседника биран је 1849, 1850, 1854, 1859. и 1860. Када је после забране рада ДСС основано Српско учено друштво, именован је за правог члана у Одсеку филолошких наука (1864) а за председника СУД биран је 1864/65, 1865/66, 1867. и 1868. Почасни члан Друштва за повјестницу и старине југословенске био је од 1855, а ЈАЗУ од 1867. Одржавао је везе са нашим и страним ученим људима (Адам Драгосављевић, Јустин Михајловић, Вук Караџић, Јернеј Копитар, Људевит Гај, Ђура Даничић, Бранко Радичевић, Ами Буе, Нил Попов, Фран Курелац, Димитрије Владисављевић и др.). Новчано је помагао издавање Српског рјечника 1818, прикупљао претплатнике на Вукове књиге и сам се на њих претплаћивао, те му слао различите податке из земљописа и народног живота. У ДСС се залагао за прихватање Вукове језичке реформе. Вишегодишњим радом у ДСС и СУД утицао је на вођење научне политике. Предложио је Љубомиру П. Ненадовићу да штампа Мемоаре и остале рукописе и документа из Протине писане оставине. Залагао се за истраживања докумената за историју српског народа у страним архивима (Венеција, Беч, Хиландар и др.). Заузимао се за унапређење просвете, рударства и за отварање банака, књижара и архива у Кнежевини Србији. Писао је текстове из области нумизматике, статистике, историје, банкарства, књижарства, архивистике, о трговини и финансијама, о проблемима Срба у Аустрији, словенским рукописима и документима за историју Срба, школским књигама и др. Написао је први уџбеник земљописа за основне школе и превео са немачког језика земљопис за Послено-трговачко училиште. Најобимније дело, Речник географско-статистични Србије (Бг 1846), штампао је о свом трошку и на основу ове књиге изабран је за правог члана ДСС. Као главни извори за састављање овога Речника послужили су пописи „данак плаћајући глава" и „списак места у Србији налазећи се" из 1844. Речник садржи податке о насељеним местима, броју кућа и становника, о школама и судовима, манастирима и црквама, поштама и другом, те већим рекама и планинама. Поклањао је књиге и старине Народној библиотеци, ДСС-у и СУД-у, давао је новчане прилоге за позориште и куповао уџбенике за српске школе у Босни, Далмацији, Горњој Крајини и др. Сву своју тековину, кућу у Београду и 250.000 динара, оставио је Фонду за издржавање учитељске сирочади и удовица. Српско учитељско удружење подигло му је споменик попрсје (рад Петра Убавкића) на Калемегдану 1893. и тада основало књижевни фонд „Споменик Јована Гавриловића" за награђивање дела намењених унапређењу „просвете и народне књижевности". Исто удружење је 1896. приликом обележавања стогодишњице његовог рођења основало Школски музеј (данас Педагошки музеј).

ДЕЛА: Мали земљопис књажества Србије и Турског царства у Европи, Бг 1850; Нешто од рада српске финансије за тринаест последњи година од 1843/44 до 1855/56, Бг 1857.

ИЗВОРИ: М. Радевић (прир.), „Аутобиографија Јована Гавриловића", ЗМСИ, 1971, 4; Дневник Бењамина Калаја 1868--1875, Бг -- Н. Сад 1976.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба, Бг 1888; А. Гавриловић, Живот и рад Јована Гавриловића, Бг 1900; Знаменити Срби XIX века, I, Зг 1901; Љ. Стојановић, Живот и рад Вука Стефановића Караџића, Бг 1924; Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, I, Бг 1925; С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Бг 1933; Влада Милана Обреновића, I, Бг 1934; Ј. Игњатовић, Рапсодије из прошлог српског живота, Н. Сад 1953; Ч. Попов, Србија на путу ослобођења 1868--1878, Бг 1980; М. Радевић, „Јован Гавриловић", Даница, 1996, 3.

М. Радевић