ГРИЦКАТ, Зинаида Григорјевна

ГРИЦКАТ, Зинаида Григорјевна, пијанисткиња, клавирски педагог, музички писац (Керч, Русија, 19. IV 1889 -- Београд, 2. VII 1963). Студије клавира завршила 1914. на Конзерваторијуму у Петрограду. После дипломирања кратко радила као наставница клавира у Вишем девојачком институту „Смољни" у Петрограду, а наступала и као клавирски пратилац на солистичким концертима вокалних уметника. За време рата наставила је своју музичку делатност у Јекатеринославу и Кијеву. После Октобарске револуције дошла је у Југославију. Била je наставница певања у Другој женској гимназији у Београду, те професор клавира у Музичкој школи „Станковић" (1920--1948) и Музичкој школи „Мокрањац" (1948--1954). Међу њеним ученицима били су пијанисткиња и професор београдског Факултета музичке уметности Милица Марјановић, пијанисткиња и уметничка сарадница истог факултета Јованка Радић, средњошколски професори клавира Душица Шишмановић и Оливера Булат, као и композитори Душан Радић и Михаило Живановић. У међуратном периоду бавила се и музичком есејистиком. Домаћим читаоцима представила је музику А. Даргомижског, Н. Римског Корсакова, П. Чајковског, А. Бородина, А. Глазунова и А. Скрјабина, као и нове појаве у савременој руској, односно совјетској музици. Њени информативно писани огледи одликују се провереном фактографијом и упечатљивим стилом, а њене чланке и преводе с руског објављивали су Музички гласник, Звук, Живот и рад и Јавност. Раних 30-их година држала је предавања на Радио Београду (о модерној клавирској техници, народној песми, Н. Римском Корсакову). На Радио Београду наступала је и као пијанисткиња.

ЛИТЕРАТУРА: A., „Двадесетогодишњи јубилеј гђе Зинаиде Грицкат", Музички гласник, 1940, 9--10; Г. Крајачић, „Станковић" 1831--1981, Бг 1981; А. Арсењев, „Биографски именик руских емиграната", у: Руска емиграција у српској култури XX века, II, Бг 1994; Р. Пејовић, Музичка критика и есејистика у Београду (1919--1941), Бг 1999; А. Васић, „Марксизам и друштвенополитички ангажман у српској музичкој периодици између два светска рата", Филозофија и друштво, 2013, 3.

А. Васић