БАБА-ВОЈНОВИЋ, Мариоара

БАБА-ВОЈНОВИЋ, Мариоара (Baba-Vojnovici, Mărioara), песник, позоришни и филмски критичар, новинар (Селеуш код Алибунара, 18. XII 1950 – Нови Сад, 7. VI 2010). По дипломирању на Академији драмских и филмских уметности „Ј. Л. Карађале" у Букурешту, радила као новинар, а затим као одговорни уредник програма на румунском у РТВ Нови Сад. Прати културну активност Румуна из Војводине (преко 100 документарних и краткометражних филмова и репортажа; позоришна, филмска и књижевна критика). Дебитовала као песникиња 1970. у часопису Lumina. Егзистенцијалистичка и психолошка тематика њених лирских исказа истражује метафором и симболом могућност појединца/микрокозма да спозна целину/макрокозам. Несумњиво модеран стих прикрива псалмодички дух очаја појединца који, ухваћен у „дуплом бићу природе", не може да докучи узрочни однос између материје и њеног коначног смисла. Одбацивши могућност рационалне спознаје, Б. открива да једино поезија, као храм речи, може да се супротстави пролазности времена као спознајни, уметнички и морални чин. Истиче се као председник књижевног кружока „Раду Флора", у оквиру Друштва за румунски језик из Војводине, члан уредништва часописа Lumina и председник Румунске редакције Позоришног музеја Војводине.

ДЕЛА: Ploaia eternă, Пан. 1992; Dubla fiinţă a naturii, Пан. 1997; Porţile oraşului, Пан. 2005.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Флора, Румунска књижевност у Војводини, Н. Сад 1976; М. Дан, Универзална душа нема домовину, Бг 1997; G. Novac, Cumunţenia lui Procust, Târgu Мureş 2001.

Mариана Дан

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)