БУГАРКИЊА

БУГАРКИЊА (Bulgaria inquinans), сапробна врста гљиве из раздела Ascomycota. Име у српском језику преузето је из њеног научног имена на латинском. Расте на отпалим гранама, мртвим деблима, пањевима, али и цепаницама листопадног дрвећа као што су храстови, ређе кестен, граб, брест и др. Плодоносно тело је у почетку округласто и улегнуто у средини, а како стари, горња површина се све више отвара и поравнава, постаје глатка и старији примерци добијају облик обрнуте зарубљене купе или диска, око 2--4 цм у пречнику. Спољашња страна је длакаво-баршунаста, тамнобраон боје, док је горња површина (с које се ослобађају споре) црна с плавичастим одсјајем. Најлакше се уочава и препознаје после кише када је горња црна површина блиставо сјајна и у оштром контрасту са сувом, храпавом спољашњом површином браон боје. Месо је желатинозно, еластично и жилаво, подсећа на гуму. Обично се већи број плодоносних тела јавља на једном месту током лета и јесени. Распрострањена је у Европи и Северној Америци, али је нађена и у Јапану и на Новом Зеланду. У Србији је широко распрострањена, највише у нижим и брдским крајевима у зони храстових шума, али није превише честа. Због карактеристичне конзистенције меса налик гуми и црне боје лако се препознаје и тешко се може помешати с неком другом гљивом. Нејестива је.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Божац, 600 гљива наших крајева, Зг 1984.

Б. Иванчевић