БАРЕТИЋ, Драгољуб

БАРЕТИЋ, Драгољуб, професор историје, слепи шаховски мајстор (Свилојево код Апатина, 4. IV 1936). У осмој години страдао у експлозији бомбе и изгубио вид. Дипломирао историју на београдском Филозофском факултету 1983. Упоредо је с изванредним успехом играо шах, не користећи посебну шаховску гарнитуру за слепе. Радио као професор историје на Радничком универзитету у Новом Саду (1964–1979), а био и уредник часописа за слепе са Брајевом азбуком Видици и Одјек у звучној техници, на српском и мађарском језику. Такмичио се као шахиста и у конкуренцији слепих и с играчима који виде. Титулу шаховског мајстора освојио 1971, а титула ФИДЕ мајстора призната му је 1979. Међу слепим шахистима шест пута је био првак Југославије (1957, 1958, 1963, 1975, 1977, 1979). Непрекидно током 19 година играо је на првој табли олимпијске репрезентације слепих: на Олимпијадама за слепе шахисте освојио две златне медаље (1961, 1964) и четири сребрне (1968, 1972, 1976, 1980). На III светском првенству слепих шахиста у Брижу припала му је бронзана медаља. Као једини слепи шахиста победио је 1961. и 1962. на међународном шаховском турниру у италијанском граду Империја. Члан Новосадског шаховског клуба био од 1958. до 1961. и поново од 1974. Био шампион Војводине (1965. и 1968) и првак Новог Сада (1959. и 1984) у такмичењу са шахистима који виде. Неговао оштри и комбинаторни стил игре и ретко играо на реми. Ангажован је у организацијама слепих.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Караклајић и др., Београд – метропола шаха, Бг 1997.; С. Станојевић, К. Нотарош, Новосадски шаховски клуб, 1922-1997, Н. Сад 1997.

Славко Станојевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)