Прескочи до главног садржаја

БАКИЋ, Митар

БАКИЋ, Митар, дипломата, министар (Забрђе код Андријевице, 2. I 1853 Цариград, 26. VIII 1903). Завршио Богословију на Цетињу. Похађао Духовну академију у Кијеву, одакле се вратио после избијања Црногорско-турског рата 1876. У штабу војводе Миљана Вукова био је писар и ратни дописник Гласа Црногорца. Његови новински дописи били су и извештаји са ратишта у Васојевићима, упућивани књазу Николи и Сенату на Цетињу. По окончању рата вратио се у Кијев и завршио школовање. Краће време предавао на Цетињској богословији, а затим је постављен за секретара Министарства спољних послова. Од 1884. до краја живота (са прекидом 18871890) обављао је најпре дужност отправника послова, а затим и опуномоћеног министра и изванредног црногорског посланика у Цариграду. За члана Великог суда био је постављен 1890. Значајно допринео сређивању и успостављању узајамно предусретљивих односа између црногорске владе и Порте. Природом посла био је веома ангажован у процесу отварања црногорског конзулата у Скадру (1893) и припремама посета црногорских званичника Цариграду (књаза Николе, августа 1899; министра спољних послова војводе Гавра Вуковића). Успоставио присне односе и са дипломатским представником Србије. Учествовао у решавању спорова приликом турско-арнаутских напада на пограничне крајеве Црне Горе. Писао расправе из историје Црне Горе. У руском Гражданину 1878. штампан је његов животопис књаза Николе са подацима о Црној Гори тадашњег времена. Исте године, у Санкт-Петербургу, објављена му је студија Черногорïя под управленïемъ владыкъ. Одликован је Таковским крстом.

ДЕЛО: Црна Гора под управом владика, Пг 1995.

ЛИТЕРАТУРА: И. Радосавовић, Међународни положај Црне Горе у XIX вијеку, Бг 1960; Д. Ј. Мартиновић, Портрети, II, Цт 1987; М. Дашић, Васојевићи у устанцима 18601878, Пг 1992; Р. М. Распоповић, Дипломатија Црне Горе 17111918, ПгБг 1996.

Жељко Вујадиновић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)