БИРЧАНИН, Илија М.

БИРЧАНИН, Илија М., кнез (Суводање код Ваљева, око 1764 – Ваљево, 4. II 1804). Пореклом из засеока Бирач на граници Црне Горе и Херцеговине. У младости био учесник Кочине крајине (1788–1791), а нешто касније помиње се и као кнез Подгорске кнежевине. Сматра се да је то било око 1795, када је на месту кнеза заменио Јоку из Рабаса, с којим је могуће био и у сродству. Повод овој смени вероватно је био договор кнезова и Хаџи Мустафа-паше о њиховом пружању војне помоћи у борби против јаничара. Први пут се поуздано јавља тек 1797. када, предводећи људство Подгорске кнежевине, улази чамцима у Београд у помоћ везиру приликом јаничарске опсаде града. Већ почетком следеће године учествовао у протеривању јаничара из Смедерева, а током лета исте, у безуспешном покушају Портиних снага да од јаничара преотму Видин. Страдао током припрема за устанак, када га је на превару ухватио Мехмед-ага Фочић. Потом му је у Ваљеву, заједно с кнезом Алексом Ненадовићем, одрубљена глава и набијена на колац. Милић Кедић, кнежев момак и буљубаша, касније и сам устаник и војвода, пренео је обезглављено тело и сахранио га код цркве у манастиру Ћелије.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, I, Бг 1876; К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његових јунака и војвода, 2, Беч 1884; М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитијих људи српског народа новијег доба, Бг 1888; А. Гавриловић, Знаменити Срби 19. века, I, Зг 1901; А. Ј. Милојевић, За отаџбину, Бг 1904; Д. Пантелић, Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794–1804, Бг 1949; Љ. Трајковић, Ваљево и околина, Бг 1956; П. М. Ненадовић, Мемоари, Бг 1980; Р. М. Драшковић, Ваљево у прошлости, Ваљево 1987.

Милић Ј. Милићевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)