БОЛОЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА

БОЛОЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА, документ о смерницама развоја високог образовања у Европи, који су 19. VI 1999. у Болоњи усвојили министри надлежни за високо образовање из 29 европских земаља. Тај документ је донесен ради успостављања европске зоне високог образовања. У изради овог документа пошло се од става Сорбонске декларације, донете 25. V 1998, која је посебно нагласила значај универзитета за развој Европе и истакла потребу стварања европске зоне високог образовања, као и од темељних начела садржаних у документу Magna Charta Universitatum, који су ректори европских универзитета усвојили 18. IX 1988. на 900. годишњицу Универзитета у Болоњи, најстаријег универзитета у Европи.

У Декларацији су формулисани следећи циљеви: (1) усвајање система упоредивих академских звања, како би се поступак признавања степена, тј. стечених квалификација учинио једноставнијим и олакшало запошљавање, као и настављање студија на читавом европском простору; (2) усвајање система високог образовања са два главна циклуса (степена): (а) додипломске (основне) студије, које трају најмање три године, услов су за наставак студија на другом степену и истовремено обезбеђују компетенције, квалификацију, тј. звање које омогућује запошљавање, и (б) дипломске студије које омогућују стицање академског звања мастера, као и настављање образовања на докторским студијама; (3) успостављање система преносивих бодова (ЕCTS/ЕСПБ – Европски систем преноса бодова), како би се олакшало признавање курсева, тј. стечених квалификација; (4) унапређивање мобилности студената (која се огледа у могућности наставка студија на другим високошколским установама у европском образовном простору и могућности запошљавања), као и мобилности наставника, истраживача и административног особља; (5) унапређивање сарадње у обезбеђивању квалитета високог образовања, што подразумева утврђивање заједничких критеријума у евалуацији програма и институција, односно развијање процедура за проверу квалитета и утврђивање јасних стандарда за акредитацију и издавање сертификата; (6) унапређивање (и промоција) европских димензија у високом образовању, при чему се посебно има у виду развијање модула, курсева, програма са европским садржајем и оријентацијом, развијање интегрисаних програма студија, као и развијање модула, курсева, програма које заједнички нуде високошколске установе из различитих земаља. Наглашава се да ове циљеве треба остваривати уз поштовање различитих култура, језика, националних система образовања, као и уз очување аутономије универзитета.

Многе европске земље прихватиле су принципе Б. д. и приступиле реформи система високог образовања на тој основи. Тиме је у Европи отпочео процес реформисања високог образовања познат као „болоњски процес". Србија је, такође, прихватила ове принципе и у складу с тим извршила одговарајуће измене у систему високог образовања. Закон о високом образовању, донет 2005, поставио је правну основу за реформу високог образовања на основама Б. д. Ради обезбеђивања развоја и унапређивања квалитета високог образовања, образован је Национални савет за високо образовање, дефинисана су тела и процедуре за проверу квалитета и утврђени стандарди за акредитацију високошколских установа и студијских програма. Уводи се обавеза издавања додатка дипломи (Diploma Suplement), како би се јасно видело које је предмете и курсеве студент положио и које је компетенције стекао, обим студија изражава се у бодовима (ECTS/ЕСПБ), а успех студената континуирано прати током године и оцена изводи на основу поена остварених у испуњавању предиспитних обавеза и поена остварених полагањем испита. Укинуте су двогодишње више школе, а њихову улогу преузимају трогодишње високе школе, што одговара првом циклусу (степену) високог образовања према Б. д. У том смислу, извршене су измене и на факултетима. Јединствене четворогодишње или петогодишње факултетске студије подељене су у два циклуса. Студије првог степена јесу: (а) основне академске студије (трају три до четири године и имају 180–240 бодова) и (б) основне струковне студије (трају три године и имају 180 бодова). Студије другог степена јесу: (а) дипломске академске студије – мастер (трају најмање једну годину и имају најмање 60 бодова, ако су претходно завршене четворогодишње основне академске студије на којима је остварено 240 бодова, или најмање две године, тј. најмање 120 бодова, ако су претходно завршене трогодишње основне академске студије на којима је остварено 180 бодова); (б) специјалистичке струковне студије (трају најмање једну годину и имају најмање 60 бодова) и (в) специјалистичке академске студије (трају најмање једну годину и имају најмање 60 бодова, уколико су претходно завршене дипломске академске студије – мастер). Укинуте су магистарске студије, а уведене докторске студије, као студије трећег степена, које трају најмање три школске године и имају најмање 180 бодова, уз претходно остварени обим студија од најмање 300 бодова на основним академским и дипломским академским студијама – мастер. Изменама Закона о високом образовању (2010) уместо назива дипломске академске студије – мастер уведен је назив мастер академске студије.

ИЗВОР: Болоњска декларација, Закон о високом образовању, СГ Републике Србије, 2005, 76.

Љубомир Коцић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)