БАЊА

БАЊА, манастир у Рисну, са храмом светог Ђорђа. По предању, подигао га је Стефан Немања када се избавио из ропства, а касније га обновили Немањићи као метох манастира Превлака. Први пут се помиње 1602. Турци су га спалили 1654, а монаси с инвентаром побегли у Косијерово, па у Тврдош, на крају у Савину. Садашњи храм саградио је 1720. архимандрит Атанасијe Хиландарaц са 18 рисанских породица. Храм је једнобродна грађевина са олтарском и певничким апсидама, на западној страни изнад портала је ниша са иконом светог Ђорђа, розета и звоник на преслицу. Петар Димитријевић Рафаиловић из Рисна осликао је 1775. стари иконостас. Манастирски објекти, каскадно обликовани, саграђени су у XIX в. прилогом рисанских помораца. У порти је црквиште храма Светог Арханђела са отвореним тремом. Штете које су нанели зуб времена и I светски рат отклоњене су 20-их година прошлог века. У ризници има нешто богослужбеног инвентара и старих икона домаћих, грчких и руских мајстора и епитрахиљ са златним и сребрним везом који су 1606. даривали румунски властелин Стоја и супруга Сима. Богослужбене књиге претежно су руске.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи I, Бг 1982.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Миковић, „Манастир Бања у Рисну", у: Ј. Петковић, Споменица манастира Савине, Херцег Нови 1930..

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)