БИЗАМАЦ

БИЗАМАЦ (Ondatra zibethicus), глодар (Rodentia) који припада волухарицамa (потпородица Arvicoline). Код нас се погрешно одомаћио назив бизамски пацов. Тело је покривено густим, квалитетним крзном сивобраон боје. Дужина тела са главом износи 20–25 цм, док маса тела варира 600–1.200 г. Реп му је дугачак 19–28 цм и бочно је спљоштен. На задњим стопалима има пловне кожице. Б. је северноамеричка врста која је у Европу донесена – од свега неколико примерака пуштених 1903. у околини места Добриш (Чешка), за неколико деценија проширио се скоро по читавом европском континенту. Код нас је први пут регистрован почетком 30-их година XX в. Данас је присутан на већем делу територије Србије. У читавој Европи има статус инвазивне врсте. Насељава све врсте слатководних екосистема као и приобалне брактичке воде. Јазбине копа у обали. То је и разлог због којег се сматра штетним, јер копањем јазбина у насипима и земљаним бранама нарушава њихову стабилност и непропустљивост за воду. Претежно се храни зељастим биљкама, а спорадично рибом и шкољкама. Сезона парења је од раног пролећа до јесени. Коти се више пута (1–3) годишње, просечно до 5 младунаца, који су већ после неколико дана способни да пливају. О младима брине само женка. У природи живе максимално до три, у заробљеништву до 10 година.

ЛИТЕРАТУРА: И. Савић, „Ток распрострањења ондатре (Ondatra zibethica L.) у Југославији", Архив биолошких наука, 1960, 12, 3–4; F. Zachos и др., „Geographically large-scale genetic monomorphism in a highly successful introduced species: the case of the muskrat (Ondatra zibethicus) in Europe", Mamalian Biology, 2007, 72.

Душко Ћировић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)