БОБ, Емил

БОБ, Емил, сликар (Ечка, 20. II 1908 – Нови Сад, 25. V 1974). После завршене основне школе обучавао се за трговца у Суботици. По пресељењу у Нови Сад, радио као службеник у „Електропорцелану". Није имао формално академско сликарско школовање, него је поуке стекао код новосадског сликара Саве Ипића. Први пут излагао у Новом Саду 1948. на изложби подружнице УЛУС-а за Војводину (Барањско село). Педесетих година XX в. напушта службу и почиње каријеру самосталног уметника. Самостално излагао у Бачкој Паланци (1953), Бечеју и Ади (1954), Сомбору (1970) и Новом Саду (1971, 1977). Учествовао на преко 60 групних изложби у Београду, Сарајеву, Љубљани, Новом Саду, Зрењанину, Суботици, Подгорици. Један је од оснивача ликовне секције КУД „Светозар Марковић" у Новом Саду. Ликовни израз заснивао на реалистичким традицијама уметности прве половине XX в. Доминантне теме су му војвођански пејзаж и мртве природе (Јесен, Шор, Гвоздена врата). Слике су тонски уједначене, пригушеног колорита, а композиције студиозно постављене. Његова дела одликују пријатна атмосфера, чистота призора и дискретан, скоро бојажљив однос према мотиву. Поред сликарства, бавио се мозаиком, керамиком, евитражом, таписеријом и обрадом коже и метала.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Шарчевић, Емил Боб, Н. Сад 1977; М. Арсић, Ликовна уметност у Војводини, 1944–1954, Н. Сад 1980.

Тијана Палковљевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)