БИОГРАД

БИОГРАД (Belgrad/Welligrad), остаци касноантичког и средњовековног утврђења на западном рубу периферије данашњег града Коњица, на брегу који је око 200 м изнад равни леве обале Неретве. Помиње се у повељама из 1444, 1448. и 1454, које се односе на поседе херцега Стефана Вукчића Косаче, а забележен је и у дубровачким документима из тога раздобља. Турци су га запоседали и разарали после 1466. Остаци утврђења леже на заравњеном платоу брега. Средишњи део релативно правилне правоугаоне основе заснован је на остацима зидова једне мање касноантичке утврде, које одликује правилан опус градње. У средњем веку уз то обновљено здање додата је једна кула и пространије обзиђе с трасом бедема, која је била прилагођена конфигурацији терена. Судећи према траговима здања унутар бедема, у питању је било мање утврђење типа замка. У подножју утврђења налазило се подграђе Подбиоград, које се у дубровачким документима помиње и као „место звано Неретва".

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, „Земље Херцега Светога Саве", Глас СКА, 1940, CLXXXII; П. Анђелић, „Средњовековни градови у Неретви", ГЗМС, 1958, XIII.

Марко Поповић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)