БУДНИЦА

БУДНИЦА, популарни назив за хорску песму родољубивог садржаја из XIX столећа. Процес буђења националне иницијативе у време када је српски народ живео подељен између Отоманске империје и Хабзбуршке монархије, изражен у тежњи за уједињењем и формирањем националнe државe, огледао се у читавој српској култури и уметности. У хорској музици, национална идеологија је профилисана првенствено у бројним композицијама на стихове патриотске поезије великих савремених српских песника (Ј. Ј. Змај, Ђ. Јакшић и др.). Најзначајније б., како на основу увида у репертоар водећих певачких друштава тако и на основу одлика музичког језика, створили су Даворин Јенко (Сабљо моја, Рекао нам Бог богова, Крв за род, Цара Душана марш) и Јосиф Mаринковић (Јуначки поклич, Народни збор, Српски ор'о, Под ланцима јунак пао, На Велики петак 1868).

Т. Марковић

Врста лирске пјесме намијењене буђењу националне свијести, борбеног расположења и наде у будућност народа. Најчешће настају уз велике покрете народа (Први српски устанак, националне буне 1848--1849. у Аустријској царевини, устанак 1941). Прва значајна б. у српској поезији је Востани Сербије Д. Обрадовића (Венеција 1804). Овакви текстови се умножавају 40-их година XIX в., у условима српско-мађарских сукоба (Ј. Суботић, Ј. С. Поповић, В. Живковић), потом уочи српско-турских ратова (Ђ. Јакшић, Ј. Јовановић Змај, М. Кујунџић Абердар). Обновиће се за вријеме партизанске борбе током II свјетског рата (1941--1945), у пјесмама Б. Ћопића, М. Лалића, О. Давича и др. Будничко-родољубиву садржину имале су и пјесме пригодног смисла (Остајте овдје А. Шантићa, Србија О. Давичa, Крвава бајка Д. Максимовић).

Д. Иванић

ЛИТЕРАТУРА: В. Перичић, Јосиф Маринковић. Живот и дела, Бг 1967; Т. Марковић, М. Гајић, Даворин Jенко, Бг 1996; А. Анушић, „Велика народна лира", Путеви, 1998, 3--4; Т. Марковић, Трансфигурације српског романтизма -- музика у контексту студија културе, Бг 2005.