БРАЈОВИЋ, Петар

БРАЈОВИЋ, Петар, генерал-пуковник, народни херој, политички радник (Ријека Црнојевића, 29. VI 1915 – Београд, 19. XI 1991). Војну академију завршио 1940, када је произведен у чин потпоручника, а пилотску школу марта 1941. У Априлском рату одбио наређење да лети за иностранство и отишао у Пећ. Током НОР-а командовао Дечанским батаљоном, Метохијским, Шарпланинским и Карадачким партизанским одредом, 1. македонско-косовском бригадом, 1. косовско-метохијском бригадом, групом бригада ГШ Македоније, 4. оперативном зоном Македоније, 48. дивизијом, 16. корпусом. Крај рата затекао га је на дужности заменика команданта Оперативног штаба за Космет и команданта 52. дивизије. После рата обављао дужности у Генералштабу ЈА (1945–1946), био начелник Штаба 6. дивизије КНОЈ-а (1947–1949), начелник 1. одељења III управе Генералштаба ЈНА (1950–1953), начелник катедре у ВВА (1955–1956), начелник 1. одељења Војноисторијског института (1957–1964) и начелник Института (1964–1966). После неколико година проведених у Управи ВВА пензионисан 1973. У чин генерал-мајора произведен 1950, генерал-потпуковника 1962. и генерал-пуковника 1972. Био председник Централног одбора УРВИЈ, председник СРВСЈ, потпредседник СУБНОР-а и Црвеног крста Југославије, посланик у скупштинама Београда, Косова и Метохије, Србије (пет мандата) и Савезне скупштине. Одликован Орденом народног хероја и другим одликовањима.

ИЗВОР: АВИИ.

ЛИТЕРАТУРА: Народни хероји Југославије, I, Бг 1975; Лексикон НОР-а и револуције у Југославији 1941–1945, I, Бг 1980.

Анђелија Радовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)