БРЕЖАНИН, Марко

БРЕЖАНИН, Марко, вајар (Спич код Бара, 20. V 1883 − Београд, 11. XI 1956). Уметничко-обртну школу, у класи Алојза Репича, завршио 1910. у Љубљани, а потом наставио школовање у Вишој уметничкој школи у Бечу. После боравка на Цетињу током I светског рата, настанио се у Београду 1919. Члан је Удружења ликовних уметника од 1921. Излагао у Бечу и Минхену 1913. и 1914, а потом у Келну и Лајпцигу. У Југославији своја дела приказао на Петој (1922) и Шестој (1927) југословенској уметничкој изложби, на јесењим изложбама београдских уметника (1928, 1929, 1935, 1937, 1939, 1940), пролећним изложбама југословенских уметника (1929, 1930, 1933, 1940), изложбама Удружења ликовних уметника, Удружења „Цвијета Зузорић", УЛУС-а (од 1945), III савезној изложби у Дубровнику итд. Самостално излагао у Београду 1946. Радећи у свим класичним вајарским материјалима, али с посебним афинитетом према обради дрвета, стварао споменичку скулптуру, портрете, фигуре, фигурине с представом жена из народа, као и анималистичке мотиве. Израдио споменике краљу Александру у Лесковцу (1939, уништен), Арчибалду Рајсу у Топчидеру, споменик у Штитару, портрете народних хероја исклесане у Петничкој пећини код Ваљева, Максима Горког за Централни дом синдиката у Москви. Неколико портрета налази се на Новом гробљу у Београду. Бавио се и фасадном скулптуром. За време I светског рата на Цетињу урадио макету рељефа Црне Горе, за коју је пројектовао и архитектуру. Најобимнији део његовог опуса чине портрети савременика, углавном знаменитих посленика културног и јавног живота, историјских личности, али и дечји портрети. Доследно негујући реалистички приступ и склоност ка благој стилизацији форме, градио је психолошки пажљиво артикулисане скулптуре у којима структура ликовног дела није односила превагу над прецизном физиономском одређеношћу. Већина његових остварења чува се у Народном музеју Црне Горе на Цетињу.

ЛИТЕРАТУРА: П. Васић, Комеморативна изложба вајарских радова Марка Брежанина 1883–1956, Бг 1957; Д. Ивановић, „Марко Брежанин -- први црногорски вајар", Мост, Пг, 2001, 5, 5.

Вера Грујић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)