Прескочи до главног садржаја

БЛАЖИН, Владимир

БЛАЖИН, Владимир, архитекта (Нови Бечеј, 4. XII 1931). Дипломирао на Архитектонском факултету у Београду 1959. Од 1963 до 1982. ангажован у пројектном бироу „Архитект" чији је један од оснивача а касније дугогодишњи управник. У овом бироу пројектовао је и реализовао своје најважније радове, пре свега административне зграде и објекте посебне функције као што су царинарнице, поште, телефонске централе и др. Шездесетих година пројектовао и реализовао царинарницу у Хоргошу (1966) и царинарницу у Горичани, као и пословницу „Путник" у Шентиљу у Словенији (1967), где употребљава особене комбинације материјала и структурално изражену форму с нарочито изражајним елементом прозорских отвора, који су уједно и основни обликовни модул фасаде. Овакав начин грађења структуралне архитектонске облоге видан је и у његовом најзначајнијем делу: Згради Управе царине на Новом Београду (1970--1972), објекту који представља значајан репер промене архитектонског обликовања у београдској архитектури. Његов објекат јасно најављује структуралистичку изражајност која карактерише београдску архитектуру 70-их година XX в. Његов укупан опус обележава одмереност, технички перфекционизам и осећај за добро пропорционисану архитектонску форму, што га убраја у ред оних аутора који архитектонске елементе и логику грађења стављају испред допадљивог и декоративног. Осим наведених дела пројектовао је и реализовао: Аутоматску централу и пошту у насељу Коњарник (1980), Аутоматску централу у Блоку 21 на Новом Београду (1979), школу у Великом Мокром Лугу (1964), Дом здравља у Ковину (1965), стамбени блок „Милоје Ђак" у Смедереву (1976), реконструкцију хотела „Бели бор" на Тари (1980), Центар месне заједнице у Блоку 21 на Новом Београду (1974, пројекат) и др. Осим архитектонским пројектовањем Б. се бави урбанизмом и теоријом архитектуре. За већину зграда које је реализовао пројектује ентеријере, остварујући тако тзв. тотал дизајн.

ЛИТЕРАТУРА: С. Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века. II Архитекти, Бг 2005.

Дијана Милашиновић Марић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)