БРАШЊО, Иштван

БРАШЊО, Иштван (Brasnyó István), песник, прозаист, преводилац (Гунарош код Бачке Тополе, 15. VIII 1943). Студирао на Катедри за мађарски језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду. Ради као слободни уметник. Један од најплоднијих мађарских писаца у Војводини. Објављује поезију, романе и новеле, као и дечју књижевност. Преводи са језика јужнословенских народа. Почео с песмама урбане инспирације, а затим открио свет свог детињства, па је велики део својих песама, као и романа и новела, везао за микросвет у залеђу Бачке Тополе. Поступцима магичног реализма открива богатство света који је затворен у себе, а живот доживљава на свој, традиционалан начин. Сложеност његовог језичког израза уздиже га изнад регионалног, те се затворена регија његових песама и романа претвара у симболе егзистенцијалног доживљаја. Романи Família (Н. Сад 1979) и Macula (Н. Сад 1988) спадају у најважнија остварења мађарске књижевности у Војводини. Преводио поезију Васка Попе, Пере Зупца, Паскала Гилевског, Ђуре Папхархајија и др., као и прозу Доситеја Обрадовића, Милорада Павића, Мирка Ковача и др. Добитник је награде „Невен" (1972, 1974), „Híd" (1976, 1988), „Карољ Сирмаи" (1978), преводилачке награде „Bazsalikom" (1978). На српском: Клопка (песме, Н. Сад 1977) и Згасле ватре (проза, Н. Сад 2007).

ДЕЛА: поезија: Vadvizek, Н. Сад 1966; Szociográfia, Н. Сад 1973; Kialudt tűz, Н. Сад 1974; Holdfény, песме за децу, Н. Сад 1974; Óda a regényhez, Н. Сад 1985; Bestiárium, Н. Сад 1990; новеле: Csapda, Н. Сад 1971; Lampion a fán, Н. Сад 1972; Tükrös Madonna, Н. Сад 1976; Gyöngyéletünk története, Н. Сад 1989; романи: Hósáv, Н. Сад 1981; Szokott-e ősz lenni Paraguayban, Н. Сад 1992; Az írmag, Н. Сад 1993; Kész regény, Н. Сад 1996; Vakta, Н. Сад 2003.

ЛИТЕРАТУРА: Z.Virág, A termékenység szövegtengere. A regényíró Brasnyó István, Н. Сад – Сегедин 2000; I. Bori, A jugoszláviai magyar irodalom története, Н. Сад 2007.

Јанош Бањаи

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)