БЕОГРАДСКА НАДБИСКУПИЈА

БЕОГРАДСКА НАДБИСКУПИЈА, административно-управно подручје римокатоличке цркве у Србији. Када је Београд дошао под власт Мађара, 1290. основана је Београдска бискупија. Замрла је падом под турску власт 1521. када се број католика смањио на 840, цркве биле претворене у џамије, а верски обреди обављани у једној капели. Конгрегацијом De Propaganda fide успостављено је 1618. редовно стање. Бискуп је носио назив „београдски", после Пожаревачког мира 1718. „београдско-смедеревски", али од Београдског мира 1739. није резидирао у Београду. У XIX в. верским животом римокатолика руководио је ђаковачки бискуп. Оснивање Б. н. предвиђено је Конкордатом Србије и Ватикана 1914. Из њене јурисдикције 1969. изузета је Скопско-призренска бискупија, а 1971. основана је самостална апостолска администратура за Банат са седиштем у Зрењанину. Б. н. данас обухвата простор јужно од Саве и Дунава без Косова, Метохије и Рашке. Организована је у два деканата (београдски и нишки) са 15 жупа, 16 храмова и 13 капела. Од 1927. издаје верски месечни лист Благовест. У Београду је седиште Београдске метрополије чији је метрополита београдски надбискуп (припадају јој Београдска надбискупија и бискупије Зрењанинска, Суботичка и Сремска), као и Међународне бискупске конференције, чији је председник београдски надбискуп (чине је Београдска надбискупија, Зрењанинска, Суботичка, Сремска, Барска, Которска и Призренска бискупија и Гркокатоличка бискупија унијата у Новом Саду).

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Несторовић, Конкордат између Србије и Ватикана, Бг 1902; С. Новаковић, Католичка црква у Србији, Писма владике Ј. Ј. Штросмајера из 1881–1885, с белешкама и објашњењима, Бг 1907; Б. Ловрић, Католичка црква у Србији под заштитом Аустро-Угарске монархије, Ниш 1930; Опћи шематизам Католичке цркве у Југославији, Зг 1975.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)