БОГОРОДИЦА ПЕТРУШКА

БОГОРОДИЦА ПЕТРУШКА, средњовековна црква, чији се остаци налазе изнад села Лешја на брду Баба код Параћина. Време њеног оснивања није поуздано утврђено. Очувани извори сведоче да је ктитор цркве био жупан Вукослав који је од цара Душана добио баштину око Петруса. Цар Урош је 1360. Вукославу и његовим синовима Црепу и Дионисију потписао повељу којом су цркву поклонили Хиландару. Међутим, Хиландарци нису бринули о храму и он је опустео. Дионисије и Цреп пожалили су се цару Урошу, који им је вратио цркву. Тада су приложили поклоне и ту засновали општежитијни манастир познат као Лешје. Обновили су црквено властелинство и даровали села: Лештије, Брестница, Видово, Сињи Вир и Власи Голубовци. Монаси манастира Хиландара нису се мирили с губитком ових поседа, па су покренули судски спор пред кнезом Лазаром, који није хтео да донесе пресуду, па их је упутио на патријаршијски суд. Патријарх Јефрем, а потом и патријарх Спиридон, оспорили су Хиландарцима право на изгубљени метох и донели пресуду да црква Б. П., с властелинством, припада синовима жупана Вукослава. Изгледа да је манастир нешто доцније дошао у посед Хиландара, али је враћен Цреповом сину монаху Венедикту повељом деспота Стефана из 1411. Утврђено је да је црква чији се трагови данас виде подигнута на остацима старије. Помишља се да је први храм задужбина жупана Вукослава, а да је други плод обнове његових наследника. Обриси манастирске целине нису установљени и једино су јужно од храма, окруженог старом некрополом, уочени остаци куле. Старија црква била је мањих димензија и имала је једнобродну основу. Млађа има план у облику триконхоса прелазног типа од сажете ка развијеној варијанти са ступцима на истоку и пиластрима на западу. Од старог живописа данас ништа није преостало. У новије време предузети су радови на обнови манастира.

ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, „Манастирски поседи Крушевачког краја", у: Крушевац кроз векове, Круш. 1972; Б. Вуловић, „Црква Св. Богородице у средњовековној Кулајни", ЗЛУМС, 1972, 8; Р. Михаљчић, „Прилог српском дипломатару, даровнице властеоске породице Вукославића", ИГ, 1976, 1–2; Р. Прокић, Средњовековна архитектура Петрушке области, Краг. 1986; В. Ристић, Моравска архитектура, Круш. 1996.

Татјана Стародубцев; Милош Благојевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)