БОЈИНОВИЋ, Тодор

БОЈИНОВИЋ, Тодор, хајдук, устанички старешина (Горњи Добрић, Јадар, друга половина XVIII в. – Зворник, друга половина 1813). У време аустријско-турског рата (1788–1791) био у Лозници, где је као нижи заповедник фрајкора чувао границу на Дрини. По окончању рата и повратку турске власти одметнуо се у хајдуке. Након избијања устанка 1804. Ђорђе Ћурчија поставио га је за буљубашу на десној обали Јадра, где је успешно одбијао турске нападе из Босне све док бројно надјачан није био присиљен да се повуче. После Ћурчијине погибије постао је најугледнији заповедник у јадарском крају. Крајем 1804, после склапања уговора између Срба и зворничког Мехмед-паше по којем су Јадар и Рађевина прикључени Босанском пашалуку, напустио је даље војевање. У пролеће 1806. у Шабачкој нахији поново се прикључио устаницима. Када су марта 1807. Јадар и Рађевина пришли устаничкој Србији, Јаков Ненадовић је за старешину ових области поставио војводу Антонија Богићевића, док Б. није дата никаква власт. Због овога је у јесен 1808. дошао у Београд с молбом да му се под Богићевићевом влашћу призна барем звање буљубаше и команда на десној обали Јадра. Сазнавши да ће молба бити одбијена а он ухапшен, побегао је из града и, у страху од Богићевића, преселио се у село Добрић у Шабачкој нахији. Овде се до пада Србије 1813. бавио земљорадњом, да би се потом вратио у Јадар, где је ухваћен, одведен у Зворник и обешен.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Бг 1888; В. С. Караџић, „Тодор Бојиновић", Даница, 1829; Сабрана дела Вука Караџића, Бг 1969.

Милић Ј. Милићевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)