БАНДОБРАНСКА, Даринка

БАНДОБРАНСКА, Даринка, глумица (Сомбор, 18. XII 1867 – Загреб, 12. I 1955). Од ране младости наступала у путујућој позоришној дружини Ф. Иличића, а од 1883. је њен стални члан. На сцени Српског народног позоришта у Новом Саду је 1885/86, а од наредне сезоне до 1909. на сцени Народног земаљског казалишта у Загребу. На њено уметничко образовање, развој и усавршавање утицао је њен будући муж, глумац и редитељ Н. М. Симеоновић. На загребачкој сцени дебитовала 1886. мушком улогом (Карл) у Крајберовом веселом комаду Језуита и његов питомац. Остварила разноврстан низ ликова, од наивки до салонских дама и љубавница у Молијеровим комадима. У своје креације јасног и доброг израза уносила осећајност и топлину. Последњом улогом Болете Вангел у Ибзеновој драми Госпођа с мора завршила је 1909. своју глумачку каријеру. Значајније улоге: Вила дурмиторска (А. Стојковић, Краљевић Марко и Арапин); Јонатан (Ж. Мелвил, Она је луда); Смиљка (М. Савић, На позорници и у животу); Милица (К. Трифковић, Избирачица); Анка (Ј. Сигети, Вампир и чизмар); Јовићка (М. Савић, Добре воље); Сока (С. Јефтић, Четири милиона рубаља); Анжелика (Ж. Б. П. Молијер, Уображени болесник); Маријана (Молијер, Тврдица); Јељенка (И. Гундулић, Дубравка); Марија Антоновна (Н. В. Гогољ, Ревизор); Јулија (В. Сарду, Добри пријатељи), Ебигејл (Е. Скриб, Чаша воде); Марица (Е. Томић, Пасторак).

ЛИТЕРАТУРА: М. Томандл, Српско позориште у Војводини 1736–1919, Н. Сад 1953; Српско народно позориште у Новом Саду. Споменица 1861–1961, Н. Сад 1961; С. Васиљевић, Знаменити Сомборци, Н. Сад 1989.

Јован Стричевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)