БОЖИЋ, Александар

БОЖИЋ, Александар, шаховски мајстор, писац, публициста (Параге код Бачке Паланке, 23. XI 1922 – Београд, 30. VIII 2000). Шах научио у 11. години, а 1939. освојио титулу омладинског првака Београда. После ослобођења Београда заједно са Бориславом Милићем и Братољубом Грубером 1945. основао шаховску секцију Централног дома Југословенске Армије (ЦДЈА), из које је настао Шаховски клуб Партизан. На II првенству Југославије у Загребу 1946. освојио осмо место и титулу националног мајстора. Победио на Првенству Србије 1952. и на међународном мајсторском турниру у Бевервајку (Холандија) 1955. Играјући за репрезентацију (1947–1950), освојио 5 поена из 7 партија. На екипним првенствима државе и у купу играо за Партизан 23 пута и учествовао у освајању 10 медаља, а титулу првака Европе с Партизаном освојио 1953. у Бечу. Писао за београдски Шах (1947–1952), Дописни шах (1949–1950) и Мат (1969–1970), загребачки Шаховски вјесник (1946–1952), као и за холандски New in Chess magazine (1983–1985), у којем је био и уредник. У магазину Беошах две године објављивао биографије познатих шахиста са избором њихових шаховских партија. Један је од оснивача Шаховског информатора, члан редакције (1966–1980) и уредник, као и коаутор система класификације шаховских отварања, завршница и комбинација, који заједно са системом знакова чини шаховски језик разумљив шахистима целог света. Тиме је створена основа за компјутерску обраду података у време када се једва назирала улога компјутера у шаху.

ДЕЛА: и П. Трифуновић, Б. Грубер, Гринфелдова индијска одбрана, Бг 1952; и С. Вуковић, 100 изабраних партија Светозара Глигорића, Бг 1952; и Д. Бућан, П. Трифуновић, Амбасадор шаха (хроника о велемајстору Бори Костићу), Бг 1966; Фишерове партије, Бг 1992; и А. Матановић, Изабране партије велемајстора Петра Трифуновића, Бг 1995; коаутор, Београд – метропола шаха, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: В. Вуковић, Б. Рабар, Д. Маровић, Антологија шаховског мајсторства Југославије, Зг 1972; М. Ђорђевић, Екипни шампионати Југославије у шаху 1946–1979, Бг 1980.

Славко Станојевић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)