Прескочи до главног садржаја

БАБИЋ, Гордана

001_Gordana-Babic.jpgБАБИЋ, Гордана, историчар уметности, универзитетски професор (Ваљево, 22. II 1932 Београд, 25. XII 1993). Дипломирала (1955) и магистрирала (1958) историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Боравила на специјалистичким студијама у Паризу (19581961), а затим две године у Вашингтону, у центру за византијске студије „Dumbarton oaks". Докторску дисертацију одбранила 1963. на Сорбони. Радила у Југословенском институту за заштиту споменика (19631969) и у Хиландарском одбору САНУ (19691979). За ванредног професора ФФ-а изабрана 1979, а за редовног 1987. Дописни члан САНУ постала је 1988. Одговорни уредник Зографа, часописа за средњовековну уметност, била је 19851993. Почасни члан Друштва за хришћанску археологију у Атини постала 1989. Учествовала на многим научним скуповима у земљи и иностранству, а током летњих семестара 1989. и 1991. држала предавања на универзитету у Паризу. Посмртно изабрана за почасног доктора атинског универзитета (1994).

Главна област њеног научног интересовања било је средњовековно сликарство православног света, првенствено српско и византијско. Многи њени радови су посвећени иконографским питањима хришћанске уметности, посебно иконографији сцена и појединачних светитељских фигура. Велик значај придавала је и избору и распореду иконографских тема унутар православног храма, испитујући однос између декоративног програма и литургијске функције појединих просторија у цркви (бочне капеле, припрата, олтар, иконостас, купола, певнице). У истраживању српске средњовековне уметности интересовала се нарочито за портрете владара, црквених великодостојника и властеле, утврђујући сличности и разлике с византијским обрасцима. Бавећи се свестрано средњовековном уметношћу, посветила је неколико студија натписима са фресака, а заслужна је и за један од пионирских радова на проучавању социјалних фактора у развоју византијског сликарства (пленарни реферат на XVIII међународном конгресу византолога у Москви, 1991).

Бавила се и истраживањем иконописа. Осим анализа односа иконографских типова Богородице према епитетима који су их пратили и студија о појединим иконама, веома је важан њен преглед српског иконописа објављен у оквиру обимне књиге о иконама, на чијој су изради учествовали еминентни светски византолози (Иконе, БгЉуб.Милано 1981). Последњих година живота интензивно је проучавала украс старих књига, особито тзв. тератолошке мотиве у грчким и српским рукописима. Написала је и неколико монографија о српским средњовековним црквама, међу којима се истиче књига о Краљевој цркви у Студеници, за коју је В. Ј. Ђурић сматрао да представља ремек-дело искусног научника. Од велике су важности и њени синтетички прегледи појединих периода у развоју старе српске уметности, објављени у прва два тома Историје српског народа (Бг 1981, 1982). У њеном научном опусу битан сегмент представљају многобројни прикази књига, као и краћи чланци о српској уметности писани за енциклопедије и речнике (The Oxford Dictionary of Byzantium, IIII, New York Oxford 1991). Осим научне, значајна је и њена педагошка делатност, посебно професорски рад у оквиру постдипломских студија средњовековне уметности на ФФ-у у Београду. Тај рад је, поред осталог, резултирао обимном књигом Зидно сликарство манастира Дечани: грађа и студије (Бг 1995). Добитница је Хердерове награде (Johann-Gottfried-von-Herder-Preis) коју додељује Универзитет у Бечу (1980).

ЛИТЕРАТУРА: В. Ј. Ђурић, „Гордана Бабић (19321993)", Годишњак САНУ за 1993, 1994, 100; С. Петковић (ур.), Библиографија наставника и сарадника Филозофског факултета у Београду, I, Бг 1995; „Саопштења са скупа посвећеног делу дописног члана Гордане Бабић-Ђорђевић", Глас САНУ, 1995, 9.

Миодраг Марковић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)