БЕНКОВАЦ

БЕНКОВАЦ, град у северној Далмацији, у северном делу Равних Котара, на надморској висини од 180 м. Налази се на раскрсници путева Задар (34 км) – Книн и Биоград–Обровац. Јужно од насеља пролази железничка пруга Задар–Книн. У граду је 1991. било 3.776 становника, од којих 73,6% Срба, а 2001. 2.622 житеља, од којих 9,2% Срба. Трансформација насеља у варошицу започиње 1409. када је Угарска продала Венецији Задарско приморје. Досељавање Срба из Котара, Лике, Буковице и Врличке Крајине почело је раније. Б. је центар општине, која је 1991. имала 52 насеља и 33.378 становника, а због егзодуса Срба 1995–2001. број становника је пао на 9.786, од којих 7,5% Срба. Локални је гравитациони центар с развијеним услужним и индустријским функцијама (ливница алуминијума, производи од пластике, прерада рибе, каменолом), свим општинским службама, средњом школом, библиотеком, народним универзитетом, археолошким музејем, домом здравља. Уз насеље је изграђена тврђава. Први православни храм, посвећен Рождеству св. Јована Крститеља, подигнут је 1590, а нови на месту старог подигнут је од тесаног камена 1875. Основа му је уписани крст с олтарском апсидом и куполом чији је тамбур изнутра кружан, а споља полигоналан. У августу 1995. храм је проваљен и делимично опљачкан. Католичка жупна црква Похођења Блажене дјевице Марије изграђена је 1864, а постоји и самостан сестара Кћери Божије љубави. Северно од града, на 200 м н.в., налази се Бенковачко село, у којем је 1991. живело 630 становника, од чега 98,4% Срба. Након егзодуса тај број је до 2001. смањен на 524 лица, од којих 11,3% Срба.

ЛИТЕРАТУРА: Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Зг 1971; С. Милеуснић, Духовни геноцид 1991–1995 (1997), Бг 1997; Лексикон насеља Хрватске, Зг 2004.

Мирко Грчић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)