БОЖИЋ, Радич

БОЖИЋ, Радич, војвода, деспот (?, друга половина XV в. – ?, септембар 1528). Био је истакнути вођа Срба у области Поморишја. Прешао је из Србије у Угарску на самом крају XV или првих година XVI в. Од краља Лајоша II добио је поседе Липову и Шољмош на Моришу. Први пут се помиње међу српским вођама 1502. када је с Јакшићима угарска војска прешла на турску територију у области Кладова, Видина и Никопоља, које је спалила. Био је заповедник шајкашке флоте са седиштем у Петроварадину. Од 1551. учествовао је у више борби с Турцима. Међу њима најзначајнији је успех у борби с турском флотом на Сави 1523, чиме је допринео победи Павла Томорија над Турцима у сукобу који се одиграо између Митровице и Манђелоса. Иако је већ био стар и болестан, пред Мохачку битку је разбио део турских одреда код Петроварадина. Био је међу оним војним старешинама који су краљу саветовали да се не упушта у директан сукоб са Турцима који су били знатно јачи. После Лајошеве погибије, у борбама око престола определио се за Јована Запољу, а против Фердинанда I. Када је деспот Стефан Бериславић пристао уз Фердинанда, Запоља је Б. прогласио за српског деспота 9. VI 1527. После Запољиног одласка у Пољску остао му је веран. Држао је своје градове Липова и Шољмош још нешто више од годину дана, до смрти.

ИЗВОР: А. Ивић, Споменици Срба у Угарској, Хрватској и Славонији током XVI и XVII столећа, Н. Сад 1910.

ЛИТЕРАТУРА: А. Ивић, Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке границе (1703), Н. Сад 1929; Војводина, I, Н. Сад 1939; К. Јиречек, Историја Срба, I, Бг 1952; Историја српског народа, II, Бг 1982; Д. Поповић, Срби у Војводини, I, Н. Сад 1990.

Андрија Веселиновић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)