БЕЛИЋ, Емило

БЕЛИЋ, Емило, армијски генерал (Београд, 15. VIII 1877 – Београд, 4. I 1942). Завршио 28. класу Ниже и 12. класу Више школе Војне академије. Пре балканских ратова био је приправник за генералштабну струку (1905–1908) и стажиста у француском 66. пуку (1910–1911), командир чете у пешадији, помоћник начелника штаба дивизијске области и начелник штаба Моравске дивизијске области. У балканским ратовима био је начелник штаба Моравске дивизије другог позива и начелник штаба Пчињског летећег одреда, а у I светском рату начелник штаба Моравске дивизије првог позива, начелник штаба резервне дивизије у Бизерти, помоћник начелника штаба 2. и начелник штаба 1. армије. После рата био је начелник штаба 1. армије, начелник Оперативног одељeња Главног ђенералштаба, наставник Стратегије на Нижој школи Војне академије, командант Вардарске дивизијске области, начелник Наставног одељења Главног ђенералштаба, наставник на генералштабној припреми, шеф мисије за транзитну конвенцију у Букурешту, слушалац информативног курса за генерале и пуковнике у Француској, члан комисије за утврђивање Војног савета и уредник часописа Ратник. Пензионисан је 1940. због лошег здравља.

ЛИТЕРАТУРА: М. С. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918–1941, Бг 2004.

Александар Животић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)