БИНГУЛАЦ, Озрен

БИНГУЛАЦ, Озрен, оперски певач (Опатовац код Вуковара, 12. XII 1904 – Нови Сад, 2. IV 1984). Завршио учитељску школу у Сомбору. Певање учио код Б. Дубске и О. Молчанове у Музичкој школи „Исидор Бајић" у Новом Саду и код познатог тенора Ј. Ријавеца на Музичкој академији у Београду (1951‒1956). До почетка II светског рата радио као учитељ, а 1947–1949. певао у хору Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. Првак тог оперског театра био од 1949. до одласка у пензију 1962. Дефинитивно се повукаo са сцене 1964. Имао je снажан, звонак, добро постављен глас, лепе боје и уједначен у свим регистрима. За 12 година солистичке каријере остварио, вокално и сценски уверљиво, низ улога из драмског тенорског фаха: Радамеса, Манрика, Отела и Рикарда у Вердијевим операма Аида, Трубадур, Отело, Бал под маскама, Калафа и Каварадосија у Пучинијевим операма Турандот и Тоска, Каниjа у Пајацима Р. Леонкавала, Турида у Кавалерији рустикани П. Маскањија, Јењика у Сметаниној Проданој невести, Мићу/Еру у Готовчевом Ери с онога свијета, Милоша у Милошевој женидби П. Коњовића. Гостовао на скоро свим југословенским оперским сценама, те снимао за Радио Нови Сад и Радио Београд. За плодан уметнички рад добио многа признања, међу којима Орден рада са златним венцем и Октобарску награду Новог Сада (1961).

ЛИТЕРАТУРА: В. Поповић, Записи из позоришта, Н. Сад 1982; М. Кујунџић, Заточници маште, I, Н. Сад 1986.

Владимир Јовановић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)