БОРАЧ

БОРАЧ, утврђење-замак у истоименој средњовековној жупи, изнад леве обале реке Праче недалеко од Рогатице. Помиње се у низу докумената из прве половине XV в., као средиште и централно упориште одбране моћне властеоске породице Павловић. Ту су издаване повеље и примани страни изасланици. Стилизовани приказ овог замка са три куле био је централни мотив на грбу Павловића. Турци су заузели и разорили Б. 1463. Пространи комплекс фортификација, највећи на подручју средњовековне Босне, састоји се из више делова веома добро прилагођених терену, који одсликавају више етапа грађења. Настанак првих фортификација датује се у крај XIV в., а свој коначни облик Б. је добио у првим деценијама XV в. Главни и најстарији део утврђења, сам замак, налази се у средишту комплекса на Великој градини. Са три стране опасан је окуком Праче, док четвртом приступачном страном доминира узвишени камени вис са малом заравни на врху. Најстарији део замка имао је издужену основу брањену са две веће куле. Каснијим доградњама овај положај је ојачан низом бедема и посебно брањеном капијом. Ка западу, над окомитим литицама стена, било је истурено тешко приступачно мање утврђење са цистерном, које је представљало последње упориште одбране. Приступ замку, који је био могућ са истока, бранило је посебно утврђење мале површине са једном истуреном кулом која је штитила прву капију замка. Посебно истурено утврђење налазило се северно од замка над литицама изнад супротне десне обале Праче. Комплекс двора налазио се у оквиру најбоље брањеног дела замка на Великој градини, на узаном простору између два виса, који је био проширен подзидима и бедемима. Ту се налазило једно правоугаоно здање у виду веће куле са више етажа, а нешто даље остаци цистерне и трагови више грађевина. Прелиминарна археолошка истраживања указала су на положаје зграда на заравњеним стенама, које су биле углавном од дрвета, а само делом обликоване каменим зидовима. Изгледа да је цео комплекс двора у Б. био дрвене грађе, што посредно потврђује и чињеница да међу обрушеним каменом нема тесаника нити остатака декоративне пластике. Источно од утврђења налазило се пространо подграђе – Подборач, поменуто у изворима први пут 1417. Било је познато као стециште трговачких каравана и место где су се задржавали дубровачки трговци. Ту је постојала царинарница, а Подборач је имао и свог градског кнеза.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Мазалић, „Борач, босански двор средњег вијека", ГЗМС, 1941, LIII; П. Анђелић, „Извештај о пробним ископавањима у средњовековном граду Борчу", ГЗМС н.с., 1962, XVIII; Д. Ковачевић Којић, Градска насеља средњовековне босанске државе, Сар. 1978; М. Поповић, „Утврђења земље Павловића", у: Земља Павловића, Бл–Сар. 2003.

Марко Поповић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)