БУХА, Алекса

БУХА, Алекса, филозофски писац, универзитетски професор, политичар (Рибари код Гацка, Република Српска, 21. XI 1939). Филозофију и германистику студирао на Филозофском факултету у Сарајеву (1959--1964) и на Слободном универзитету у Берлину (1962/63). Докторирао 1975. тезом „Марксизам Карла Корша". До 1971. био секретар сарајевског часописа Преглед, а потом до 1992. предавао на Одсеку за филозофију и социологију ФФ у Сарајеву предмет Историја филозофије од Канта до Хусерла. Био је уредник филозофске библиотеке Logos. Један од обновитеља Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета" и један од оснивача Српске демократске странке (СДС). У заједничкој скупштини СР БиХ 1990. биран за посланика на листи СДС, а од 1992. до 1998. био посланик у свим сазивима скупштине и министар иностраних послова у владама Републике Српске. Учествовао у свим преговорима који су 1995. довели до Дејтонског споразума и признања РС у оквирима БиХ. Члан Сената РС. Од 1998. до 2008. редовни је професор ФФ у Бањалуци. Редовни је члан АНУРС. Превео с немачког значајна филозофска дела Канта, Хегела, Касирера, Гелена, Финка, Адорна, Блуменберга, Апела. Бави се историјом филозофије, посебно немачким идеализмом (Етика њемачког класичног идеализма, Сар. 1986; Ка темељним извјесностима, Бг 1999). Кључне моменте нововековног мишљења разумева као трагање за темељним извесностима у чијем исходу је увид исконске подударности човека и света. У књизи Идеје versus историја (Сар. 1990) држи да пре испитивања односа идеја и историје ваља истражити стваралачке и практичке диспозиције актера историје. Не поистовећујући логички и историјски развој, следи историјско-материјалистички метод, који види као близак моделском и аргументативном мишљењу. Носилац је Ордена Немањића и Ордена Његоша I реда.

ДЕЛА: Карл Корш. Један отворени марксизам, Бг 1977; Аргументи за Републику Српску, Н. Сад 1996 (Arguments en faveur de la République Serbe, Lausanne 1999); Филозофски аспекти глобализације, Бл 2007; Српска у контексту, Ист. Сар. 2008; Филозофска самоподсјећања, Бг 2010.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Баста, „Јединство теорије и праксе", Књижевна реч, 1979, 8; „Хегел и Маркс као саговорници", Борба, 21. VI 1990; В. Симеуновић, „Свијет идеја и реални ток историје", Дијалог, 1990, 3--4.

И. Марић