БИЉАРДА

БИЉАРДА, резиденција Петра II Петровића Његоша и Правитељствујушћег сената црногорског и брдског. Подигнута је на Цетињу 1838. према плану руског емисара Јакова Озерецковског и уз руску новчану помоћ. Првобитни назив „Нова кућа" вероватно је преименован по билијару, који се налазио у једној од просторија. Опасана је високим зидом и округлим кулама, с капијама на свакој страни. Представља прву модерну грађевину на Цетињу. Правоугаоног је облика, подигнута на спрат. Има 25 просторија. Као архитектонски објекат била је основа урбанистичког развоја Цетиња. У народну свест ушла је као место доношења важних државних и политичких одлука и значајних културних остварења. У њој је Његош написао Горски вијенац, Лучу микрокозму и Лажног цара Шћепана Малог. Осим за резиденцијалне потребе (до 1867) служила је и за смештај других државних институција – штампарије, богословије, гимназије, кратко и девојачког института. Почетком XX в. коришћена је за смештај министарстава, а између два светска рата – за потребе војних установа. У павиљону, у дворишту, налази се јединствени рељеф Црне Горе, који су 1916–1917. радили аустријски војни стручњаци. Означени су сва насеља и путеви из тог времена. После реновирања (1951) у њој су смештени Његошев и Етнографски музеј, као и галерија истакнутих уметничких остварења посвећених Његошу. У Б. су похрањени предмети којима се Његош служио, његови рукописи, библиотека, оружје и новац.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Драгићевић, Чланци о Његошу, Цт 1949; Ј. Миловић, "Његошева Биљарда", МЗ, 1951, 7, 1–3.

Жељко Вујадиновић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)