БАРАЊИ, Карло Карољ

БАРАЊИ, Карло Карољ (Bárányi, Károly), вајар, керамичар (Нови Сад, 3. XI 1894 – Нови Сад, 13. III 1978). Прве поуке из сликарства добио од Јожефа Пехана и Шандора Олаха. Краће време студирао на Филозофском факултету у Будимпешти, а од 1917. у Минхену учио код сликара Петера Корде. Први пут излагао у Будимпешти 1919. с групом мађарских уметника, а од 1922. учио вајарство код Панкаи Фаркача-Беле у Будимпешти. Већ 1923. окупио младе бачке уметнике у удружење с којим је излагао по Војводини. Школовање наставио у Паризу код вајара и архитекте Камила Гарниера. Самостално је стварао у Будимпешти до 1930, а затим се са супругом Златом трајно настанио у Новом Саду. Радио портрете, фигуре и плакете мањег формата, а бавио се и скулптуром за декорацију зграда јавног карактера. Израдио пластичну декорацију за костурницу бораца из I светског рата у Добоју (1931) и скулптуру Ђорђа Натошевића за зграду Учитељског дома у Новом Саду (1934). С Иваном Табаковићем извео четири керамопластичка паноа за Павиљон Краљевине Југославије на Светској изложби у Паризу 1937. (с алегоријским мотивима: Далматинка, Мотив из Србије, Босански мотив, Хрватско пролеће), награђене Великом наградом (Grand Prix). Током 1938. извео скулптуру Икарус за истоимену фабрику и Команду ваздухопловства у Земуну. Као један од најпризнатијих новосадских вајара у годинама пред II светски рат, урадио рељефе за здање Бановине у Новом Саду, с ликовима српских краљева и војвода, који су уништени у пролеће 1945, а реконструисани 2006. Плакете и фигурине радио је у реалистичком духу са лирском нотом, а портрете са елементима конструктивног и експресивног приступа физиономијама. После 1956. редуковао форме, сводећи их на равни са наглашено декоративним елементима и уносио елементе фолклора и рустике. Излагао је на преко сто групних изложби у земљи и иностранству.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Дуранци, Ликовно стваралаштво Мађара у Војводини, Суб. 1973; Љ. Ивановић, Скулптура у Војводини 1895–1980, Н. Сад 1984.

Тијана Палковљевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)