БРУСИЋ, Мирко П.

БРУСИЋ, Мирко П., пуковник, балистичар, војни писац (Гарешница код Бјеловара, 2. II 1884 -- Обилићево код Крушевца, 9. VIII 1931). Војно (техничко и артиљеријско) образовање стекао у Бечу и Медлингу. До краја I светског рата био је официр у војсци Аустроугарске монархије. Приликом стварања војске Краљевине СХС нашао се у групи од око 2.500 бивших аустроугарских часника који су до 1920. примљени у „заједничку војску". Његово ступање у јединице југословенске војске било је олакшано како националном припадношћу тако и стручним разлозима. Био је стални члан Артиљеријског комитета, хонорарни професор балистике у Војној академији и Инжињеријској школи и помоћник управника Војнотехничког завода у Обилићеву. Објављивао стручне радове у војној периодици (Артиљеријски гласник, 1927, 1928) и написао приручник о балистици, који се сматра најбољим делом те врсте насталим у војној литератури међуратног периода.

ДЕЛО: Балистика, Бг 1927.

ЛИТЕРАТУРА: Време, 11. VIII 1931; Ј. С. Радојчић, Срби, Српска крајина, Далмација, Славонија, Хрватска, Бг 1994.

М. Радојевић

БРУСНИК, село у Крајини, на десној страни долине Брусничке реке, леве притоке Тимока, на средокраћи између Зајечара (општинско средиште, 29 км) и Неготина (21 км). Пут пролази 10 км западно, а железничка пруга, у долини Тимока, 3 км источно од села. Б. се налази на раскрсници локалних путева, на 100--210 м н.в. Збијеног је типа, овалног облика и мрежастог распореда улица. Становништво се највећим бројем доселило у XIX в. из Неготинске и Тимочке крајине. После I светског рата имало је статус варошице, 1921. 265 домова и 1.250 житеља, а 2002. 456 становника, од којих 99,3% Срба. У селу се налазе православна црква из 1900, основна школа, дом културе, месна канцеларија, земљорадничка задруга, пошта, амбуланта и железничка станица.

ЛИТЕРАТУРА: Географска енциклопедија насеља Србије, II, Бг 2001.

Д. Р. Гатарић