БАБИЋ, Душан Г.

БАБИЋ, Душан Г., жандармеријски пуковник (Стублине код Обреновца, 11. VII 1876 – Загреб, 29. IV 1927). Син устаничког вође Голуба Бабића. Завршио 29. класу Војне академије (1899), када је произведен у чин потпоручника. Напредовао до чина пуковника, у који је унапређен 1921. У војничкој каријери обављао дужности командира вода и чете, управника Картографске радионице у Географском одељењу Главног генералштаба и команданта батаљона у балканским ратовима и I светском рату. У жандармерију преведен 1922. са чином жандармеријског пуковника, на дужност помоћника команданта 3. жандармеријске бригаде. Био је командант места у Котору (1923–1924) и Винковцима (1924–1925) и вршилац дужности команданта места у Новом Саду од 1925. до 1927, када је стављен на располагање министру војном. У ратовима је исказао храброст и умешност командовања, а био је и више пута рањаван.

ИЗВОРИ: АВИИ, Персонална управа, к. 56, бр. 25; Шематизам Србије, 1901–1912, 1914; СВЛ, 1919–1927; Општа ранг-листа активних официра сувоземне војске Краљевине СХС за 1924–1925. годину, Бг 1924.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850–1925, Бг 1925.

Анђелија Радовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)