БАРТУ, Жан Луј

БАРТУ, Жан Луј (Barthou, Jean Louis), државник (Олорон-Сант-Мари, 25. VIII 1862 – Марсељ, 9. IX 1934). Правник по образовању, био активан у политици Француске Републике од 1889. У периоду 1896–1910. био члан разних влада, а од марта до децембра 1913. обављао функцију председника Савета министара. Именован за председника Репарационе комисије 1922. Као министар правде учествовао у влади Р. Поенкареа од 1926. За министра спољних послова Француске Републике именован фебруара 1934. И овога пута, као пред I светски рат, одлучно се залагао за војно јачање Француске, не превиђајући развој догађаја у нацистичкој Немачкој. Био заговорник активне улоге Француске у европским политичким дешавањима, нарочито у погледу спречавања Немачке да се ослободи обавеза Версајског мира. Радио је на јачању веза Француске с Малом Антантом, Пољском и СССР, подржавајући његов улазак у Друштво народа. Покушавао да искористи ситуацију насталу у немачко-италијанским односима услед продора нацистичког утицаја у Аустрију. Како би одлучније придобио Италију за сарадњу, настојао је да је измири са Краљевином Југославијом, али у томе није успео. Убијен приликом атентата на југословенског краља Александра Карађорђевића.

ЛИТЕРАТУРА: „In Memoriam Louis Barthou", у: Le Livre contemporain, Paris 1935; Ж. Лефевр, Ш. Путас, М. Бомон, Историја Француске, II, Бг 1961.

Срђан Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)