БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА

БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА, седам вештачких језера у југоисточном Банату. Језерски басени настали су ископавањима шљунка и песка, започетим 1858, у алувијалној равни Нере, у које је акумулирана изданска вода. Пет од седам пространих акумулација налази се у близини пута Бела Црква – Врачев Гај. Највеће је Врачевгајско језеро дуго 1.000 м, широко до 200 м, с максималном дубином од 3,5 м. Градско језеро, на југозападној периферији Беле Цркве, дугачко је 508 м, широко до 300 м, површине 12 ха, дубине до 6,5 м. Језера се користе као купалишта и риболовни терени. Најбоље је опремљено Градско језеро, чија је обала једним делом бетонирана и уз коју су изграђени плажа, ресторан, неколико бунгалова, спортски терени и ауто-камп. На добро посећеним купалиштима лети се организује неколико туристичких манифестација. У близини се налази Стандард-бетон језеро, дубине 12 м, названо по грађевинском предузећу које експлоатише шљунак.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Богдановић, С. Марковић, Воде Баната, Н. Сад 2005.

Стеван Станковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)