Прескочи до главног садржаја

БЈЕЛАДИНОВИЋ, Петар

БЈЕЛАДИНОВИЋ, Петар, гувернадур, пуковник (Рисан, XVIII в. ?). Помиње се као гувернадур из Рисна, гроф, конте и руски пуковник. Пратио је владику Василија Петровића на његовом повратку из успешне посете Русији средином септембра 1754, а 10. октобра исте године предао је рисанској цркви Св. Петра и Павла јеванђеље и крст у сребру, поклон Митрашина Бјеладиновића из Москве. Упркос строгој млетачкој наредби, обезбедио је Црногорцима прах и олово када им је у великој турској најезди нестало муниције 1768. Руски изасланик у Црној Гори, кнез Георгиј Долгоруков, поставио га је 1769. за команданта (пуковника) на граници Херцеговине. Са црногорским изаслаником Теодосијем Мркојевићем донео је из Италије 1771. важне писане поруке Шћепану Малом. Када је млади архимандрит Петар I Петровић одлучио да се супротстави гувернадуру Јовану Радоњићу и због тога кренуо у Русију, у Бечу се придружио црногорској делегацији. Али, истом гувернадуру био је на услузи у Бечу почетком 1779, након Радоњићевог повратка из Русије. Тада је покренуо израду неостварљиве конвенције о односима Аустрије и Црне Горе, у којој се каже да су га Руси потпуно запоставили, да су му кућу и имање Млечани разорили, а породица побегла у Црну Гору, па да му се обезбеди чин пуковника и припадајућа плата. После смрти митрополита Саве Петровића отпутовао је почетком маја 1781. у Беч, где су гувернадур Радоњић и он предали представку црногорске скупштине, која није ни била сазвана. Аустријанци су на Цетиње послали свог пуковника Паулића, а њега задржали као таоца. О његовим невољама писао је владика Петар I Петровић карловачком митрополиту Мојсију Путнику 6. II 1785. Приписује му се и књижица стихова Превозвышенному господину ђенералу М. и кавалеру Неранчичу на брегу Адрїятике Г... Б..., штампана око 1788, у којој су две песме, једна на народном, друга по Орфелиновом начину. Књига је посвећена генералу Максиму Зорићу и његовом посинку генералу Симеону Зорићу, раније Наранџићу.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, II, Бг 1903; Исписи из бечких архива, Бг 1913.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Црна Гора и Аустрија у XVIII веку, Бг 1912; Р. Ј. Драгићевић, „Документи из архиве црногорских гувернадура", ИЗ, 1949, III, 56; Д. Д. Вуксан, Петар I Петровић Његош и његово доба, Цт 1951; Г. Михаиловић, Српска библиографија XVIII века, Бг 1964; Предњегошевско доба, Тг 1966; Историја Црне Горе, III/1, Тг 1975.

Миро Вуксановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)