БАЧКА ЖУПАНИЈА
БАЧКА ЖУПАНИЈА, управна област средњег нивоа и историјска регија у Краљевини Мађарској. У XIX в. њена територија износила је 11.079,41 км2. Са југа и запада била је оивичена Дунавом, са источне стране Тисом, а на северу њене границе су се протезале до Баје, Јанковца и Кишсалаша. Историјски извори из XI в. сведоче о постојању Чонградске, Бодрошке и Б. ж. које су се делимично или у потпуности налазиле на територији касније Б. ж. Жупанија је име добила по Бачу, који је у средњем веку био значајно насеље с развијеном трговином и занатством, црквеним и управним установама. Турци су Б. ж. коначно анектирали 1543. и њену територију у административном смислу прикључили Сегединском санџаку и поделили на шест нахија. После ослобођења од османске власти и укључења у Хабзбуршку монархију (1699), обновљени су органи власти средњоевропског типа, као и црквена организација, оживљен је економски живот и дошло је до масовне колонизације Немаца, Мађара, Срба, Русина, Словака, Јевреја и припадника других народа у Бачку. После неуспелих покушаја да се оживе обе некадашње жупаније са територије Бачке, осмим законским чланком из 1802. формирана је Бачко-Бодрошка жупанија (колоквијално називана Б. ж.) са седиштем у Сомбору. Према одлукама Тријанонског мировног уговора, 85% територије Бачко-Бодрошке жупаније припало је Краљевини СХС.
ЛИТЕРАТУРА: S. Borovszky (ur.), Bács-Bodrog vármegye, I-II, Budapest 1909; G. Thirring (ur.), Városok Monográfiái. Statisztikai Évkönyv, Budapest 1912; С. Гавриловић, „Сеобе Срба у Хабзбуршку монархију у другој половини 18. и почетком 19. века", у: Сеобе српског народа од 14. до 20. века, Бг 1990; З. Ђере, Градови и вароши Бачке почетком XIX века, Н. Сад 2007.
Золтан Ђере
*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)