Прескочи до главног садржаја

БУКОВИЦА

БУКОВИЦА, област у северозападној Далмацији ограничена на северу планином Велебит, на западу Каринским и новиградским морем, а на југоистоку реком Крком. Југозападна граница према Равним котарима није маркантна. Издужена је правцем северозапад--југоисток и заузима површину од око 1.100 км^2^. Важни путеви пролазе периферијом Б. Јадранска магистрала је даље ка западу и југу, а путеви који је спајају са Книном су северно (ка Обровцу) и источно (ка Шибенику) од ње. Пресеца је само неколико путева локалног значаја и пруга Книн--Задар. Југоисточну половину Б. чини ниска и заравњена кречњачка Кистањска површ с надморском висином 200--300 м. Виши брдовити терени су ка северозападу, а највише је брдо Орљак (Јуришинка, 674 м). Постоји неколико малих крашких поља, увала и вртача са земљиштима погодним за обраду. Највећи део терена је скаршћен и под жбунастом вегетацијом. Реке су на периферији области: Зрмања на северу, а Крка на истоку. На Б. је мали број насеља и становника. Два већа насеља су Обровац са 1.055 становника (2001) на северозападној и Бенковац са 2.622 становника (2001) на југозападној периферији. Положаји села везани су за веће површине обрадивог земљишта. Од 53 села у општини Бенковац, само пет има више од 1.000 становника, а у општини Обровац само два од 15. Срби су овде чинили већину становништва. До великих промена дошло је током последњег грађанског рата. Године 1948. у срезу Бенковац Срби су били већинско становништво са 24.708 лица или 52,8%, а већину популације чинили су у 28 од укупно 49 насеља. После прогона који се догодио током грађанског рата њихов број се нагло смањио. Расположиви подаци пописа из 2001. нису упоредиви са претходним, али тада су у Задарској жупанији, којој припада и Б., Срби чинили 3,53% становништва, ни у једној општини нису били већинско становништво, а најбројнији су били у Обровцу са 12,8% (1948. 48%) и Бенковцу 7,5% (1948. 50%). Б. је аграрно подручје, с ограниченим условима за пољопривредну производњу. Боксит се експлоатише код Обровца и Ервеника, а угаљ у Биовачком Селу. Мали индустријски погони постојали су у Обровцу, Бенковцу, Кистању, Ервенику и Мокром Пољу.

Ј. Ј. Илић