Прескочи до главног садржаја

БОГОМОЉАЧКИ ПОКРЕТ

БОГОМОЉАЧКИ ПОКРЕТ, јавио се после 1848. међу Србима у Банату и раширио се по Карловачкој митрополији. Поникао је у народу, а везује се за Витомира Малетина из Српског Падеја. Религиозно-морални препород огледа се у редовном посећивању богослужења, окупљању ради тумачења Светог писма, беседа и певања побожних песама. Очигледно је угледање на протестантске секте. После српско-турских ратова 18761878. распламсао се у Србији, у крајевима страдалим у рату, да би се поново јавио на Солунском фронту. Почела су кажњавања и одузимање молитвеника све док им митрополит Димитрије није дао благослов, а после рата раширио се по целој Србији. Свештеници су похвалили поклоничка путовања по манастирима, Светој гори и Светој земљи, али су осудили тумачење Светог писма, молитве по кућама, спиритистичке сеансе, критиковање јерархије и покушај да се паросима наметну као контролори и тутори. Симпатије су им повратили Весник Српске цркве и апел епископа Николаја „Не одбацујте их", који се на првом богомољачком сабору у Крњеву 1920. укључио у рад, а на сабору у Крагујевцу 1921. изабран за вођу. Регистрован је под именом Народна хришћанска заједница, а патријарх Димитрије и Свети Синод СПЦ одобрили су „Основна правила". Средишња канцеларија пренета је 1922. из Београда у Крагујевац, где је радила штампарија коју су поклонили Михаило Пупин из Њујорка и Васо Ћуковић из Денвера. Издавали су листове Богомоља, Саборници, Нове душе, Хришћанска заједница, Мисионар и Мали мисионар и преко стотину богословских наслова у преко 4.000.000 примерака. Организовани су „Мисионарски течаји за народне проповеднике", хорови и курсеви за појце, а спиритисти искључени. Б. п. није никада добио званично признање СА Сабора, али је живео захваљујући благонаклоној неутралности епископа. Разбудили су верски живот Срба, омасовили верску штампу, приближили је обичном човеку и обновили монаштво. Окупацијом и интернирањем епископа Николаја, покрет јењава, али и данас траје у неким местима.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Вучковић, „Побожни људи, Богомољци или евангелисти", БГл, 1903, 2; Епископ Хризостом, „Народна хришћанска заједница", у: Српска православна црква 1920‒1970, Бг 1971.

Радомир Милошевић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)