Прескочи до главног садржаја

БАЧКИ ПЕТРОВАЦ

БАЧКИ ПЕТРОВАЦ, градско насеље у јужном делу Бачке, смештено унутар Бачке плеистоцене терасе на фосилном рукавцу Дунава, званом Бегеј. Центар општине површине 158 км2, у чија је четири насеља 2002. живео 14.681 становник. У њему је раскрсница путева Нови Сад (22 км) Оџаци и локалног попречног пута, а око 4 км јужно пролази пруга истог правца. Насеље под именом Петровац постојало је у Бачкој нахији у време Турака. У XVIII в. село је најпре било у Војној граници, а касније је прешло у посед Михајла Чарнојевића, који је 1745. организовао насељавање Словака. Они су већ наредне године постали већинска етничка група. Године 1850. насеље је имало 6.321 становника, што га је сврстало у групу највећих села у Бачкој. Године 1961. тај број је порастао на 8.104, док је 2002. у њему живело 6.727 лица, од којих 82,5% Словака. Готово трећина активног становништва (30,5%) била је упослена у пољопривреди, а нешто мање (27,4%) у индустрији. У Б. П. се налазе земљорадничка задруга, млин, кудељара, циглана, штампарија, погони за производњу средстава за заштиту биља, опреме од нерђајућих метала, конфекције и намештаја, а смештено је и Одељење за производњу хмеља и сирка Пољопривредног факултета у Новом Саду. Поред свих општинских служби, у насељу се налазе и гимназија с наставом на словачком и српском језику и дом културе, што га чини најзначајнијим културним центром Словака у Србији. Основну морфолошку карактеристику места даје стихијност градње. У најстаријем делу насеља улице су уске и кривудаве, а куће и кућишта мали. У новијим деловима улице су радијално распоређене и стичу се у центру. Више елемената планске градње имају само делови грађени после II светског рата, северно од пута за Оџаке.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Букуров, Општина Бачки Петровац географска монографија, Н. Сад 1976; С. Ћурчић, Насеља Бачке географске карактеристике, Н. Сад 2007.

Слободан Ћурчић

001_Backi-Petrovac.jpg

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)