БИЈЕНАЛЕ У ВЕНЕЦИЈИ

БИЈЕНАЛЕ У ВЕНЕЦИЈИ (La Biennale di Venezia), најстарија и најпознатија бијенална интернационална уметничка изложба, основана 1895. Од 1910. одржавање Венецијанског бијенала пребачено је на парне године, с паузама за време I и II светског рата (1916‒1918, 1944‒1946) и 1974, када су из темеља били угрожени традиција и опстанак те смотре. Временом је програм венецијанске смотре проширен на: модерну музику (1930), филм и поезију (Лидо, 1932), позориште и модеран балет (1934), на архитектуру (1980) и плес (1999). Прва венецијанска изложба одржана је у Централном павиљону на Каналу вртова. Успех те изложбе подстакао је изградњу низа националних изложбених павиљона у Јавним вртовима и на острву Св. Јелена. Како је Бијенале постајало све важнији индикатор збивања у модерној уметности, поготово у периоду када је био једина међународна ликовна манифестација, квалитетна презентација националних уметничких идентитета постаје императив селектора изложби земаља учесница.

Наступи уметника с југословенског културног простора и српских уметника на Бијеналу могу се поделити у више временских и историјско-политичких етапа: а) пре изградње павиљона Краљевине Југославије (1895‒1938); б) у павиљону Краљевине Југославије (1938‒1940); в) током II светског рата (НДХ 1942, само хрватски уметници); г) после II светског рата у оквиру ФНРЈ/СФРЈ (1950‒1992); д) наступи СРЈ и државне заједнице СЦГ (1993‒2006); ђ) наступи Републике Србије (од 2008). До 1940. српски уметници повремено су учествовали на Венецијанском бијеналу (Л. Коен 1899, П. Јовановић 1907, М. Милуновић 1928. и др.), с паузом у периоду 1920‒1924. Након изградње павиљона Краљевине Југославије на острву Св. Јелена 1938, почиње се са организованим националним наступима. Павиљон је отворен 1938. изложбом пет сликара (М. Јама, В. Бецић, Љ. Бабић, П. Добровић, М. Милуновић) и три вајара (Т. Росандић, И. Мештровић, С. Стојановић), селектора М. Кашанина. Он је приредио и национално представљање 1940 (Б. Поповић, М. Тартаља, М. Узелац, М. Седеј, П. Милосављевић, Ф. Кршинић). Кашанин је успоставио концепцију и методологију већине потоњих селекција југословенске уметности на Венецијанском бијеналу. Током II светског рата Краљевина Југославија није учествовала на Бијеналу. ФНРЈ 1948. не учествује на Бијеналу у Венецији. Године 1950. одржан је први послератни наступ нове државе (селектор: П. Шегедин; уметници: Б. Илић, Г. А. Кос, П. Лубарда, И. Мујезиновић, К. А. Радовани, А. Аугустинчић, В. Бакић, Ф. Кршинић, В. Радауш). Инсистирајући на мултикултурализму (у републичком „кључу") и плурализму уметничког израза, југословенски селектори послератног периода су се у представљању уметности самоуправног социјалистичког друштва опредељивали углавном за дела афирмисаних уметника. Од 1952. селекцију за Југословенски павиљон преузимају стручњаци који се, такође, бирају по републичком „кључу". Из Србије, селектори су А. Челебоновић 1956. и 1958, М. Б. Протић 1972, Ј. Денегри 1982, З. Гаврић 1990. и др. Запажени су наступи и успеси појединих уметника на Венецијанском бијеналу: М. Б. Протић (награда УНЕСКО-а за сликарство 1956), Л. Вујаклија (1956), О. Јеврић (1958), М. Србиновић и О. Јанчић (1962), И. Табаковић (1968), В. Величковић и Д. Оташевић (1972), Р. Дамњановић Дамњан (1976), П. Нешковић (1978), Б. Богдановић (1980), Б. Иљовски (1982), М. Продановић (1986), Ф. Филиповић (1990), М. Томић (2003), М. Бајић (2008). Успешне самосталне наступе (изван службене презентације у националном павиљону) имали су уметници: Б. Димитријевић (1982), М. Абрамовић (1976, 1980, 1984, а за рад Балкански барок 1995. добија награду Златни лав), М. де Стил Марковић и В. В. Булајић (1986), М. Бајић (1990) и др. Године 1986. један од селектора изложбе Аперто била је Б. Томић. После распада СФРЈ и проглашења СРЈ (1992), а затим и државне заједнице СЦГ (2003), у Павиљону наизменично излажу српски, тј. црногорски уметници. Од 2008. Павиљон припада Републици Србији, када као селектор наступа В. Величковић са самосталном изложбом М. Бајића.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Кошчевић, Венецијански бијенале и југославенска модерна умјетност 1895–1988, Зг 1988; La Biennale di Venezia: Le esposizioni internazionali d'arte, 1895–1995, artisti, mostre, partecipazioni nazionali, premi, Electa, Milano 1996.

Весна Круљац; Лидија Мереник

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)