БРАТАНОВИЋ, Урош

БРАТАНОВИЋ, Урош, ветеринар, универзитетски професор (Брезовац, Хрватска, 25. VI 1912 – Хановер, Немачка, 13. III 1974). На Ветеринарском факултету у Загребу дипломирао 1939, за асистента на Факултету ветеринарске медицине у Београду изабран 1940. на Клиници за бујатрику и породиљство. На истом факултету 1942. одбранио докторску дисертацију. Управник Клинике за болести папкара постао је 1947, а 1959. изабран је за редовног професора за предмет Болести папкара. Значајно је допринео решавању проблема у патологији говеда, а посебно туберкулозе, специфичне патологије великих запата, респираторних обољења и нарочито везикуларне хематурије говеда. Као члан Комисије за биотехничке науке Савезног савета за координацију научних делатности радио је на програмирању, организацији и оцењивању постигнутих резултата у научноистраживачком раду у нашој земљи. У Савету за научни рад Србије био је члан стручних комисија и председник Комисије за сточарство и ветеринарство. У Заједници за научни рад био је члан Скупштине, Савета и Комисије за биотехничке науке. Био је дугогодишњи председник Заједнице ветеринарских научноистраживачких установа Југославије. У међународној научној сарадњи у области клиничке патологије говеда постигао је запажене успехе. Учествовао је у оснивању Светског удружења за бујатрику. Био је члан Управног одбора овог удружења од самог оснивања, а 1970. изабран је за његовог потпредседника. Као директор Института за патологију и терапију организовао је сарадњу са Мађарском академијом наука. За развијање сарадње са ВФ у Брну одликован је приликом 150-годишњице тог факултета орденом Пешина. Друштвена делатност била му је веома обимна, био је председник секције Удружења универзитетских наставника, члан Управе Удружења наставника Универзитета у Београду. Један је од оснивача и први председник Друштва ветеринара Београда и председник Друштва ветеринара и ветеринарских техничара Србије. Био је главни и одговорни уредник Ветеринарског гласника, као и члан Извршног одбора Савеза ветеринара и ветеринарских техничара Југославије. За свој запажени рад одликован је Орденом рада са златним венцем. За резултате изучавања везикуларне хематурије говеда и друга научна остварења додељена му је 1969. Седмојулска награда СР Србије.

ДЕЛА: и Ђ. Софреновић, С. Стаматовић, „Haematuria vesicalis bovis у Ивањичком подручју. 1. Осорљивост говеда као један вид везикалне хематурије", AV, 1957, 7; и Б. Михајловић, М. Кузмановић, М. Стојковић, „Изучавање сојева вируса инфективног рино-трахеита говеда изолованих у Југославији", AV, 1967, 17; и Ђ. Софреновић, С. Стаматовић, „Наша гледишта на етиологију и патогенезу везикалне хематурије говеда", AV, 1967, 17.

ЛИТЕРАТУРА: Библиографија Ветеринарског факултета у Београду 1936-1976, Бг 1979.

Богосав Солдатовић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)