БРУТАЛИЗАМ

БРУТАЛИЗАМ (лат: brutalis: тежак, суров), свесно одабрана стилска форма за одређивање односа према архитектури, раширена међу млађим архитектима током 50-их гoдина XX в. У периоду 70-их година на архитектонској сцени Србије ствара самосвојни аутор Михајло Митровић. Већ почетком 60-их он у Београду гради неколико стамбених објеката који су композиционим и стилским својствима привукли пажњу стручне јавности. Временом се његова архитектура све више удаљава од функционалне и поприма елементе формализма. Током 60-их и 70-их година у његовим радовима могуће је дефинисати два супротна архитектонска концепта: нови б. и критички регионализам. Нови б. је присутан на неколицини његових стамбених објеката, а врхунац достиже у стамбено-пословном комплексу „Генекс-центра" на Новом Београду (1980). У Београду се издваја неколико група аутора који су на плану стамбене архитектуре радили са елементима стила б.: Бранко Алексић, Миленија и Дарко Марушић, Александар Стјепановић, Бранислав Караџић, Слободан Дрињаковић и Божидар Јанковић. Најзначајнији представник б. у Србији је Бранислав Јовин са зградом Урбанистичког завода града Београда (1970). На овој згради систем снажних бетонских стубова са бетонским парапетима и брисолејима употребљен је за први мотив ликовне обраде која је обогаћена наглашеним последњим спратом.

ЛИТЕРАТУРА: H. Koepf, Bildwörterbuch der Architektur, Stuttgart 1968; С. Малдини, Енциклопедија архитектуре, Бг 2004.

Б. Ланцош Малдини