БАЛТИЋ, Александар

БАЛТИЋ, Александар, правник, универзитетски професор (Београд, 22. VIII 1907 – Београд, 17. VIII 1983). Дипломирао (1931) и докторирао (1938) на Правном факултету у Београду. Радио у Генералној дирекцији и Дирекцији државних железница (1932–1944), у Министарству правосуђа ДФЈ (1944–1946), у Комитету за законодавство (1946–1951), у Савету за законодавство (1951–1953) и у Комитету за законодавство и изградњу народне власти Владе ФНРЈ у звању саветника (1953–1955). Наставним радом бавио се од 1948, када је изабран за хонорарног доцента за предмет Административно право на ПФ-у у Београду. За ванредног професора за предмет Радно право на истом факултету изабран 1955, а за редовног 1960. Бавио се практичним и теоријским питањима положаја службеника, социјалног осигурања и радног права уопште. Учествовао у припреми нацрта закона и писао коментаре закона из области службеничког права, социјалног осигурања и радног права.

ДЕЛА: Општа теорија о појму јавног службеника, Бг 1939; Радно право ФНРЈ, Бг 1951; и С. Поповић, П. Димитријевић, Уставно уређење, привредно и радно законодавство, Бг 1954; Основи радног права, Бг 1958; Радни односи у теорији и пракси, Бг 1962; и М. Деспотовић, Основи радног права са основним проблемима социологије рада, Бг 1967.

ЛИТЕРАТУРА: М. Деспотовић, В. Брајић, „Др Александар Балтић (in memoriam)", АПФБ, 1983, 6.

Ратко Марковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)