БУЛАЈИЋ, Вељко

БУЛАЈИЋ, Вељко, филмски редитељ (Никшић, 22. III 1928). Режију студирао у Експерименталном филмском центру у Риму. На почетку каријере реализовао шест документарних филмова, од којих четири у корежији са В. Мимицом. Посебан успех имао његов поетични документарни филм о Црној Гори Камен и море (1953). Првим играним филмом Влак без возног реда (1959), о миграцијама становника Југославије после II светског рата, одмах се афирмисао као редитељ сигурне руке и посебног стила. Филм је на Фестивалу југословенског играног филма у Пули освојио две „Златне арене". До 2006. режирао укупно 13 играних филмова, међу којима и неколико великих филмских спектакала: Козара (1962), Битка на Неретви (1969) и Велики транспорт (1983). Сви његови филмови одликују се својеврсном монументалношћу у приступу теми, племенитом патетиком и пажљивом психолошком обрадом ликова. Награђени су многобројним признањима на домаћим и међународним филмским фестивалима, поред осталог са пет „Златних арена" и три „Сребрне арене" у Пули. У Србији је реализовао филм Узаврели град (1961) о изградњи челичане у Зеници, награђен „Златном ареном", и Велики транспорт (1983), филмску епопеју о Народноослободилачкој борби у Војводини. Уз игране филмове Рат, 1960; Поглед у зјеницу сунца, 1966; Донатор, 1969; Атентат у Сарајеву, 1975; Човјек кога треба убити, 1979; Високи напон, 1981; Обећана земља, 1986; Либертас, 2004, снимио је импресивни дугометражни документарни филм о скопском земљотресу Скопље 63 (1964) за који је добио велики број домаћих и међународних награда и признања. Аутор је и две телевизијске документарне серије: Црна Гора (1973) и Титови мемоари (1980). Добитник је Награде града Загреба, Седмојулске награде Црне Горе и Награде АВНОЈ-а.

Д. Косановић