БЕНКА, Златко

БЕНКА, Златко (Benka, Zlatko), књижевник (Лалић, 22. VI 1951). Словачки језик и књижевност студирао је на Филозофском факултету у Новом Саду. Радио као новинар у Оџацима. Песме је почео да пише на српском језику, на којем је објавио збирке Демон али где (Н. Сад 1973) и Оклопник (Н. Сад 1986). Песник је богате сликовности и асоцијативног низања наизглед несувислих мотивских елемената. Главни и одредишни симбол у његовој поезији је вода. Песме су изражајно слојевите, тематски вишесмерне, а сазнајни аспекти су дати у наговештајима. У последњем стваралачком периоду негује дуже песме, које се по мотивској и значењској разгранатости жанровски могу дефинисати као поеме. На исти начин је типолошки оријентисана и његова проза. Почео је са краћим наративним формама, након чега се приклања дужим, које се могу назвати романима. Објавио је збирку приповедака Ryžové plánto (Н. Сад 1988), романескне прозе Striebro piesočného lesa (Liptovský Mikuláš 1996), Anjelský pád (Бачки Петровац 1996), а на српском Богиња на престолу (Оџаци 1996) и Девет прстенова (Deväť prsteňov, Бачки Петровац 2004). Знак препознавања његове прозе је приповедачка имагинативност и изразито приклањање фантастици. Приповедање се заснива на значењском парадоксу: стварност је сан, а сан је стварност.

ДЕЛА: поезија: Vodný prach, Н. Сад 1977; Dvojsečný nôž, Н. Сад 1981; Oceán Н. Сад 1985; Íl, Бачки Петровац 2001; Sen na stole, Бачки Петровац 2006.

ЛИТЕРАТУРА: V. Hronec, Generácia vo vlastnom tieni, N. Sad 1990; M. Harpáň, Texty a kontexty, Bratislava 2004.

Михал Харпањ

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)