БОШКОВИЋ, Божо

БОШКОВИЋ, Божо, трговац, бродовласник, добротвор (Дубровник, 18. II 1815 – Дубровник, 3. I 1879). По оцу Василију херцеговачког порекла, а по мајци Ани Петровић потомак једне од најугледнијих дубровачких православних породица. Рано почео да се бави трговачким пословима, тргујући најпре по Табору с Херцеговцима. Радио у туђим радњама, а касније се осамосталио. Набављао је храну и пиће из Француске, Италије, Немачке и других држава и, захваљујући роби високог квалитета, љубазности и услужности, постао веома успешан и имућан. Временом је, заједно с братом Ником, разгранао послове, тргујући житом и брашном на велико и посветивши се дубровачкој паробродској пловидби. Подигао троспратну кућу на Пилама у којој је са супругом Теодором Тоном Путицом, ћерком дубровачког трговца Трифона (Трипка) Путице, дочекивао многе угледне госте: епископа бококоторског и дубровачког Герасима Петрановића, аустријског генерала Стефана Јовановића, руског кнеза Долгоруког, српске политичаре Филипа Христића, Јована Ристића, Белимарковића, Лешјанина, Хорватовића. Приликом посете Србији 1869. примљен код српског кнеза. Био је присталица Народне странке, члан дубровачке општинске управе, управник Дубровачког поморско-бродарског друштва, одборник трговачке коморе, председник дубровачког певачког друштва „Слога". Помагао је оснивање Добротворне задруге Српкиња и изградњу Благовештењске цркве у Дубровнику, те давао прилоге манастирима. За време устанка у БиХ (1875–1878) био је члан Дубровачког одбора за помоћ херцеговачким устаницима. После његове смрти основана је Заклада Божа Бошковића, из чијих је средстава већ 1880. отворена српска православна девојачка школа у Дубровнику, као и његова Задужбина за сиромашну и децу без родитеља у Дубровнику.

ЛИТЕРАТУРА: А. Гавриловић, Знаменити Срби XIX века, I, Зг 1901; К. Грујић, Дневник из Херцеговачког устанка, Бг 1956; Р. Петровић, Национално питање у Далмацији у XIX стољећу (Народна странка и национално питање 1860–1880), Сар. 1968; Ђ. Николајевић, О Дубровнику и о Дубровчанима: изабране странице, Ниш–Бг 2004; И. Арсић, Српска православна црква у Дубровнику до почетка XX века, Дубр.–Бг–Требиње 2007.

Софија Божић

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)