БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА

БЕОГРАДСКА ЗАДРУГА, финансијско и предузетничко друштво основано 1882. са почетним капиталом од 2.500.000 динара. Председник је био Лука Ћеловић, а заступник директора Коста Ј. Константиновић. Централа се налазила у Београду, а постојала је филијала у Загребу. Б. з. се бавила осигурањем живота, осигурањем од пожара и несрећа и продајом полиса живота.

Никола Крушевац

Назив Б. з. носи палата у Карађорђевој улици у Београду с почетка XX в. Наручилац пројекта било је Српско осигуравајуће друштво (раније Београдска задруга), прва српска осигуравајућа кућа основана 1882. За ту прилику ангажоване су архитекте Никола Несторовић и Андра Стевановић. Несторовић је био аутор основе зграде, док је аутор конструктивног решења био Стевановић. Зграда је пројектована под утицајем декоративизма париске школе, а грађена је 1905–1907. Једна је од ретких зграда у Београду, која има елементе сецесије, али и даље није потпуно ослобођена академских начела, док стилом највише припада еклектицизму. Основа зграде решена је симетрично у односу на симетралу оштрог угла према Светоникољском тргу у Карађорђевој улици. Дубоко засечен угао оставио је простор за концепцијски оригиналну идеју главне фасаде на углу. Фасада је окренута према тргу, с великом куполом сложене конструкције као главним мотивом и великом стакленом површином, коју обухвата велика ниша с полукружним луком (на тај начин се осветљава главна свечана сала на спрату), као и две мање нише са скулптуралним композицијама. На крајевима два бочна крила зграде, према реци Сави, такође су се налазиле две мање куполе које данас више не постоје. На главној фасади налази се и велики зидни сат, један од ретких у Београду почетком XX в. Архитекте су, под утицајем светске изложбе у Паризу 1900, користиле у то време најмодерније технике и материјале, од армираног бетона до декорација у вештачком камену. Палата Б. з. и суседни хотел „Бристол" биле су прве грађевине с армирано-бетонским шиповима подигнуте у Србији. Палата је под заштитом државе као један од најрепрезентативнијих архитектонских објеката свог времена.

Милан Мирковић

ЛИТЕРАТУРА: С. Кукла, Pазвитак кредитне организације у Србији, економско-историјска студија, Зг 1924; Д. Ђурић Замоло, Градитељи Београда, 1815–1914. године, Бг 1981.

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)